Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Светог Симеона Мироточивог.

Велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси. Најприје био крштен у латинској цркви, но доцније ослободи се од те цркве и постане члан цркве православне. Најприје зависио у државном погледу од Грка, но доцније ослободио се те зависности и постао потпуно самосталан.

Када је утврдио државу, и вјеру православну у држави, тада, по примјеру свога сина Саве, прими монашки чин у манастиру Студеници 1195. године и добије име Симеон. Жена његова Ана такође прими монашки чин, добије име Анастасија и повуче се у женски манастир. Послије двије године иночества у Студеници Симеон оде у Свету Гору. Ту се настани најприје у манастиру Ватопеду, заједно са Савом. Отац и син проводили су дане и ноћи у молитви. Ту су саградили шест параклиса: Спаситељу, Бесребреницима, светом Георгију, светом Теодору, Претечи и светом Николају. Купе рушевине Хиландара и саграде диван манастир, у коме Симеон поживи само осам мјесеци па сконча. Кад је био на издисају, Сава га, по његовој жељи, положи на просту рогозину. Са очима управљеним у икону Богоматере и Спаситеља блажени старац изусти ове речи: “Всјакоје диханије да хвалит Господа!” И пресели се ка Господу 13. фебруара 1200. године.

Тропар (глас 1):

Просветивши се Божанском благодаћу и по смрти показујеш свјетлост свога живота и изливаш благоухано миро онима који прилазе ка твојим моштима. Свој народ си упутио ка свјетлости Богопознања, свети Симеоне, оче наш, моли Христа Бога да нам дарује велику милост.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 26 / 13. фебруар.