Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Свете апостоле Архипа, Филимона и Апфију, те Светог Теодора Комоговинског – Теодорову суботу.

Свети апостоли из реда 70-рице: Архип, Филимон и мученица равноапостолна Апфија (Црква их прославља и 22. новембра) били су ученици и пратиоци светог апостола Павла.

Према свједочењу блаженог Амвросија, свети апостол Архип, један од седамдесеторице, био је епископ послије светог Епафраса у граду Колосај (Колосе, Colossae или Colosse, Хона) 1479. године, у Фригији. Свети апостол Павле у својој посланици Филимону назива светог Архипа својим сапутником ( Флм1, 2 ). Свети Филимон је био истакнути грађанин у Колоси, док је света Апфија, према свједочењу Јована Златоустог, била Филимонова супруга. Примивши Крштење од светог апостола Павла, они су претворили свој дом у молитвени дом, гдје су се окупљали сви Колошани који су повјеровали у Христа и обављали божанске службе, те су се посветили служењу болеснима и угроженима. Апостол Филимон је постављен за епископа града Газе и проповиједао је Ријеч Божју широм Фригије.

Њему је апостол послао своју посланицу пуну љубави, у којој шаље благослов „Филимону љубљеноме и сараднику нашем, и милој Апфији, и Архипу, саборцу нашем, и домаћој твојој цркви“ ( Флм 1, 1-3). Онисим, о којем се говори у Посланици, бивши је Филимонов слуга, апостол из реда 70-рице (Црква га слави се15. фебруара). Током прогона Нерона (54–68.године), свети Филимон и Апфија, као и свети апостол Архипа који је живио у Колосу, примили су мученичку смрт. Током паганског празника у част незнабожачке богиње Артемиде, гњевно мноштво људи је провалило у хришћанску цркву сазнавши да се ту одржавала Божанска служба. У то вријеме свети апостоли Архип и Филимон, који су били у овом граду, окупили су све вјернике у дому Филимона и Апфија, узносили су Господу своје уобичајене молитве и вршили божанску службу. У међувремену су идолопоклоници, који су гајили снажну мржњу према вјерницима, сазнали да су се сви хришћани окупили у Филимоновој кући. Искористивши ову прилику, незнабошци су изненада напали вјернике, растурили цијело Христово стадо, једне претукли, друге убили; затим, ухвативши свете апостоле Архипу и Филимона, као и свету Апфију, доведоше их до управника града Ефеса Артоклиса и на заповијест посљедњег подвргнуше свете муке. Бијесна гомила претукла је Светог Архипу и посјекла га ножевима, а на путу до двора је умро. Свети Филимон и Апфија су каменовани до смрти по наредби гувернера.

Тропар (глас 3):

Апостоле Свети Архипе, моли Милостивога Бога, да опроштај грехова подари душама нашим.

Свети Теодор Комоговински – Теодорова субота

Теодорова субота или Тодорица, (грч: Α΄ Σάββατο μεγάλης Τεσαρακοστής), посвећена је догађају који се десио у вези са Светим великомучеником Теодором Тироном и кољивом. Када је цар Јулијан Отпадник наредио да се сва храна на тргу покропи жртвеном идолском крвљу, како би се Хришћани оскврнули (оскрнавили), Свети Теодор се јавио градском Епископу Евдоксију и рекавши му да народу нареди да једе кувану (варену) пшеницу. У спомен на овај догађај, у петак послије Пређеосвећене литургије пјева се молебни Канон Светом великомученику Теодору, који је написао преподобни Јован Дамаскин. Прва субота Васкршњег поста у Јерусалиму била је посвећена Св. Теодору већ у VII вијеку, а Канон Светог Теодора који се поје у суботу на јутрењу написао је у XI веку Митрополит Јован Евхаитски.

Тодорова субота је прва субота Васкршњег поста па према томе покретан празник који спада уз Васкршњи циклус празновања. Дан је посвећен Светом великомученику Теодору Тирону, кога Црква слави 17. фебруара, а у Теодорову суботу успомену на његово јављање Епископу Евдоксију, прве суботе прве недјеље поста.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 4. март / 19. фебруар.