Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Светог Лава Катанског.

Рођен око 720.године, у регији Равена, од благородних и побожних родитеља. Био је познат по својој доброти и милосрђу, хришћанској љубави према сиромашнима и странцима. Господ га је почастио даром исцјељења разних болести и чуда. ​Свети Лав  (765. године) постао је епископ у граду Катана (Катанија) на Сицилији.  Град Катанија налази се на острву Сицилија, недалеко од планине Етна, која и даље избацује ватрену лаву. Ријеч “Катане” у њиховом језику означавала је нож, бодеж.

За вријеме епископовања Светог Лава, у Катанији живио је врач Илиодор, који је народ задивио лажним чудима. Био је син вјерника у Христа и побожних родитеља, и сам је био просвећен светим крштењем, али онда је тајно одбацио Христа и почео да служи демонима, научивши магију од једног Јеврејина. Дакле, сматран је хришћанином. али у стварности он је био незнабожац, слуга демона и велики врач, ништа бољи од оног древног врача Симона.

Свети Лав је често подстицао Илиодора да одбаци зла дјела и обрати се Богу, али узалуд. Једном  је Илиодор достигао такву дрскост да је, ушавши у храм у којем је епископ служио Божанску службу, својим чарањем унио међу вјерне збуњеност и искушење.

Свети Лав је схватио да је вријеме кротких опомена прошло. Мирно је напустио олтар и, завезавши врачу врач својим омофором, извео га је из храма на трг. Тамо је приморао Илиодора да призна сва своја злодјела, наредио да се наложи ватра и без оклијевања ушао у ватру са врачем, држећи га омофором. Тако су стајали у ватри све док Илиодор није изгорио, а свети Лав, снагом Божијом, остао је неозлијеђен. Ово чудо је за живота прославило преподобног Лава.

Када је преподобни умро (20. фебруара 789. године), жена која је крварила добила је исцјељење на његовом гробу. Светитељеве мошти су положене у цркву свете мученице Луције, а касније су његове мошти пренесене у цркву Светог Мартина Милостивог , епископа турског (датум слављења 12. октобар).

Тропар, глас 4.

Истина ствари објави те стаду твоме као правило вјере, образац кротости и учитеља уздржања. Због тога си смирењем стекао високе почасти, а сиромаштвом богатства: Оче Лаве, моли Христа Бога да спасе душе наше.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 5. март / 20. фебруар.