Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Светих 14000 младенаца Витлејемских.

Како се мудраци источни не вратише из Витлејема у Јерусалим, да јаве Ироду о новорођеном Цару, него по заповијести ангела другим путем одоше у домовину своју, разјари се Ирод као звијер љути и нареди да се побију сва дјеца од двије године и испод двије године у Витлејему и по свој околини витлејемској.

Та страшна заповијест царева би извршена дословце. Војници његови једну дјецу мачем посјекоше, другу о камен разбише, трећу ногама згњечише, четврту рукама удавише. И диже се плач и јаук матера до небеса: плач и ридање и вапај многи, Рахиља плаче за дјецом својом, као што је и пророковао (Јер. 31, 15; Мат. 2, 18). Овај злочин над многом невином дјецом изврши се годину дана  по рођењу Христовом 29. децембра. За то вријеме Ирод трагаше не би ли пронашао божанског Младенца. Искаше од Захарије сина му Јована, наравно да би га убио, пошто мишљаше да је Јован тај нови Цар. Па како Захарија не даде Јована, то по наредби Иродовој сам Захарија би убијен у храму. Био би убијен и Свети Симеон Богопримац, да се ускоро по Сретењу не представи Богу. Побивши дјецу витлејемску, Ирод се тада окоми на старјешине јеврејске који му толковаху гдје се има Месија родити. Тако уби Иркана првосвештеника и 70 стараца из Синедриона. Тако зло скончаше они који се саглашаваху са Иродом да новога Цара Младенца треба убити. Потом уби свога брата и сестру и жену и три своја сина. Најзад постиже и њега казна Божја: поче се сав трести, ноге му отекоше, доњи дио тијела му се загноји и из гноја црви потекоше, нос му се затвори и смрад неподносиви распростираше се из њега. Пред сам издисај сјети се, па да се они не би обрадовали смрти његовој, нареди да их све побију. Тако изврже своју нечовјечну душу овај грозни владар и предаде је ђаволу у вјечиту својину.

Тропар (глас 1):

Страдањима Светих, који су пострадали за Тебе, умољен буди Господе, и све наше болести исцијели, молимо Ти се, Човјекољупче.

Св. Николај Велимировић, Пролог, 11. јануар 2019 / 29. децембар.