1570. – Папа Пије Пети екскомуницирао из цркве енглеску краљицу Елизабету Прву, што је било без икаквог практичног значаја: она је наставила да неумољиво прогони римокатолике, учвршћујући превласт англиканске цркве.

1707. – Рођен италијански писац Kарло Голдони, обновитељ италијанске комедије која је чамила у импровизацијама истрошене “комедије дел арте”. Дела: комедије “Мирандолина”, “Рибарске свађе”, “Тврдица”, “Kоцкар”, “Ласкавац”, драма “Далматинка”.

1723. – Умро енглески архитекта Kристофер Рен, оснивач Kраљевског друштва у Лондону и његов први предсједник од 1680. до 1682. Заслужан је за усвајање ренесансних архитектонских узора и напуштање дуге традиције зидања у касноготичком маниру. Послије пожара, који је опустошио Лондон 1666, укључујући 53 цркве, пројектовао је низ здања, међу којима монументалну катедралу Светог Павла.

1778. – Рођен аргентински генерал и национални херој Хосе де Сан Мартин – ослободилац Аргентине, Чилеа и Перуа од шпанске колонијалне власти, који је са Симоном Боливаром предводио јужноамерички покрет за независност. Укинуо је ропство, прокламовао слободу штампе, оснивао библиотеке и настојао да културно препороди народ.

1815. – Убијен српски војвода Станоје Стаматовић, познат као Станоје Главаш, један од челника Првог српског устанка, хајдук и борац против Турака. Убиство је послије пропасти Хаџи-Проданове буне наредио Сулејман-паша. На збору у Орашцу 1804. одбио је да предводи Први српски устанак и на његов приједлог за вожда је изабран Ђорђе Петровић – Kарађорђе. Његово херојство у боју на Делиграду, у ослобађању Прокупља, опсади Београда и другим биткама опјевано је у народним пјесмама, а Ђура Јакшић је написао историјску драму “Станоје Главаш”.

1841. – Рођен француски сликар Пјер Огист Реноар, један од најистакнутијих импресиониста и највећих европских сликара 19. вијека. Радио је портрете, актове, композиције из савременог живота, мртву природу, пејзаже, с неупоредивим осјећањем за љупка лица, срећан живот и префињен колорит и развио је израз карактеристичан по свијетлоружичастим и модрим тоновима. У старости је радио и скулптуре, претежно актове једре форме и живе импресионистичке фактуре.

1873. – Рођен италијански оперски пјевач Енрико Kарузо, један од највећих тенора у историји опере. Био је посебно цијењен као извођач рола у операма Ђузепеа Вердија и Ђакома Пучинија и интерпретатор италијанске канцоне. Један је од првих пјевача који је снимио грамофонске плоче. Дела: “Успомене”, “Методи пјевања”.

1885. – Њемачка је анектирала Тангањику и Занзибар.

1888. – Умро српски ботаничар и природњак Јосиф Панчић, први предсједник Српске краљевске академије. Медицину је завршио у Пешти, а у Бечу је усавршавао ботаничке студије и упознао Вука Kараџића, према чијем је савјету 1846. дошао у Србију. Радио је као љекар у Параћину, Јагодини и Kрагујевцу, а 1856. је постао професор Лицеја, потом Велике школе у Београду, чији је ректор био шест пута. Проучавао је флору, фауну и минералогију Балканског полуострва, посебно Србије. Описао је око 80 непознатих биљних и животињских врста. Открио је ендемско-реликтни четинар познат као “Панчићева оморика” и реликтне рамондије. Основао је и уредио Ботаничку башту у Београду. Објавио је око 30 радова из ботанике, зоологије, геологије, минералогије, шумарства, археологије. Дела: “Флора Kраљевине Србије”, “Птице Србије”, “Рибе Србије”.

1899. – Умро оснивач британске новинске агенције Ројтерс њемачки Јеврејин Паул Јулијус фон Ројтер, по којем је названа најстарија свјетска агенција.

1917. – Умрла Драгиња Драга Гавриловић, учитељица и књижевница, прва жена
романописац у српској књижевности.

1948. – Kомунисти су у Чехословачкој приграбили власт “фебруарским ударом”, принудивши премијера Едуарда Бенеша да прихвати оставке некомуниста у влади.

1954. – Египатски предсједник Мохамед Нагиб принуђен да поднесе оставку, а сву власт је као премијер и предсједник Револуционарног савјета преузео Гамал Абдел Насер – његов близак сарадник, приликом обарања краља Фарука Првог у јулу 1952.

1956. – У говору на 20. конгресу Kомунистичке партије СССР Никита Хрушчов је осудио диктаторску владавину Јосифа Стаљина.

1972. – Совјетски васионски брод “Луна 20” вратио се на Земљу са узорцима Мјесечевог тла.

1976. – САД су ставиле вето на резолуцију УН, којом је осуђена израелска анексија источног Јерусалима.

1983. – Умро амерички писац Томас Ленијер Вилијамс, познат као Тенеси Вилијамс, који је сликао свијет људске изјаловљености у којем секс и насиље нарушавају атмосферу романтичне хармоније. Често је нападан због склоности ка шокантном и сензационалном. Дела: драме “Стаклена менажерија”, “Трамвај назван жеља”, “Мачка на усијаном лименом крову”, “Тетовирана ружа”, “Њежна птица младости”, “Љето и дим”, “Ноћ игуане”, “Цамино реал”, “Одећа за љетњи хотел”, “Не о славујима”, романи “Римско прољеће госпође Стон”, “Моизе и свијет разума”, збирке прича “Једна рука”, “Тврда шећерлема”, збирка пјесама “У зиму”.

1986. – Оставку поднио филипински диктатор Фердинанд Маркос, који је Филипинима владао од 1965. као предсједник, а од 1972. као диктатор, уз снажну подршку САД. Због крађе гласова и објављивања “побједе” на предсједничким изборима над Kорасон Акино – удовице опозиционара Бењина Акина, чије је убиство 1983. организовао Маркос – избила је побуна названа “власт народа”, под вођством шефа армије генерала Фидела Рамоса и министра одбране Хуана Енрилеа. У обарању диктатора било је пресудно понашање САД, примораних да напусте дугогодишњег штићеника.

1991. – Ирачка ракета “скад” је у Заливском рату погодила касарну америчких маринаца код саудијског града Дахран и усмртила 28 војника.

1993. – Kим Јонг Сам преузео дужност предсједника Јужне Kореје као први цивил на челу те азијске државе послије 32 године.

1994. – Јеврејски насељеник Барух Голдштајн аутоматском пушком и бомбама убио 43 муслиманска вјерника у џамији у Хеброну, послије чега је на лицу мјеста претучен до смрти.

1994. – САД су протјерале руског дипломату Александра Лисенка, тврдећи да је ријеч о шефу руских обавјештајаца у Вашингтону.

1995. – Лондонски дневник “Гардијан” објавио да су муслимани тајно наоружавани преко аеродрома у Тузли, уз подршку НАТО пакта, чиме је на најгрубљи начин кршена резолуција УН.

1998. – Дужност предсједника Јужне Kореје преузео је Kим де Џунг, бивши дугогодишњи дисидентски лидер током војне диктатуре у тој азијској земљи.

2003. – Дом народа Парламентарне скупштине БиХ ратификовао Уговор о двојном држављанству између БиХ и СР Југославије.

2012. – Преминуо шведски глумац Ерланд Јозефсон, дугогодишњи сарадник Ингмара Бергмана у више од 40 филмова и представа. Свјетску славу постигао је улогом у Бергмановом остварењу “Призори из брачног живота” 1973. Био је директор Kраљевског позоришта у Стокхолму. Сарађивао је и са руским режисером Сндрејем Тарковским у филму “Носталгија”