Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Свете мученике Карпа и Папилу, те Свету новомученицу Злату Меглинску.

Карп бјеше епископ Тијатирски, а Папила ђакон. Родом бјеху из Пергама, гдје најзад и пострадаше за вјеру Христову од опаког намјесника Валерија, а у вријеме царовања Декијева. Веза их Валерије за коње и отјера у Сард, гдје их баци на љуте муке, но ангел Божји јави им се, исцијели их од рана и укријепи.

Слуга Карпов Агатодор сљедоваше с великом жалошћу своме господару, док и њега не узеше на мучење. Потом их Валерије понова веза за коње и из Сарда довуче у Пергам. Када Карпа светог везаше за дрво и толико шибаше, да му све тијело у ране претворише и крв његова потоком земљу напоји, насмија се св. Карп усред тих страшних мука. Када га питаху, зашто се смије, одговори св. мученик, да видје небеса отворена и Господа гдје сједи на престолу, са херувимима и серафимима унаоколо. Приликом мучења Папиле, овај св. мученик молитвом исцијели једног човјека, слијепог у једно око. И многи видјевши вјероваше у Христа Господа. Вргнути пред звјерове мученици осташе неповријеђени. Када их бацише у пећ огњену, то видје Агатоника, сестра Папилина, па и она ускочи у огањ. Но огањ их не опали. Најзад их све мачем посијекоше, 251. год. И тако послије добрих подвига примише вијенац славе у царству Христовом.

Тропар (глас 4):

Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви вијенац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље побиједише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.

Света новомученица Злата Меглинска

Извор: Википедија

Рођена у селу Слатини у Мегленској области, од сиромашних сеоских родитеља, који имаху још три кћери. Св. Злата бјеше кротка и побожна дјевојка, мудра мудрошћу Христовом и златна не само по имену него и по срцу богобојажљивом. Када Злата једном изађе на воду, ухватише је неки бесрамници Турци и одвукоше у своју кућу. Када јој један од њих нуђаше да се потурчи и да му буде жена, неустрашиво одговори Злата: „Ја у Христа вјерујем, и Њега јединога знам као Женика свога; Њега се нећу одрећи никада, макар ме ви и на хиљаде мука метнули и на комаде исјекли”. Тада јој дођоше родитељи њени са сестрама. И рекоше јој родитељи: „Кћери наша, смилуј се себи и нама, родитељима својим и сестрама, одреци се Христа привидно, да будеш срећна и ти и ми, а Христос је милостив, опростиће ти грех, учињен у нужди живота”. И плакаху горко родитељи биједни и сестре и рођаци. Но витешка душа св. Злате не даде се побиједити ђаволским замкама. Она одговори родитељима својим: „Кад ме ви савјетујете да се одрекнем Христа, истинитог Бога, нисте више родитељи моји ни сестре моје; имам оца Господа Исуса Христа, и мајку Богородицу, и браћу и сестре — светитеље и светитељке”. Тада је Турци бацише у тамницу, гдје лежаше три мјесеца; и извођаху је сваки дан и шибаху док крв њена не затопи земљу. Најзад је објесише стрмоглав и подложише ватру, да би се од дима угушила. Но Господ бјеше са Златом и даваше јој силу у страдању. Напосљетку је објесише о дрво и исијекоше сву на мале комаде. И тако ова мужествена дјевица предаде дух свој Богу и пресели се у рајска насеља, 1796. год. Комаде њених моштију разнеше хришћани по својим домовима ради благослова.

Тропар (глас 4):

Доблествијем твојим терпјенијем безаконија мучитељи ужасила јеси, изволивши паче усердно за Христа умрети, нежели студно без крста жити, великомученице Злато богоизбранаја, смертију же твојеју вјернија свјетом озаришасја, мучитељи же студом облекошасја. Ми же вјерно вопијем ти: молимсја Христу Богу непрестано о всјех нас.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 26 / 13. октобар.