Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Светог мученика Арету.

Овај свети мученик пострада за вјеру Христову са још преко 4000 хришћана, свештеника, инока и инокиња, грађана, жена и дјеце. Бјеше Арета градоуправитељ у граду Неграну у земљи Омиритској (јужна Арабија), и бјеше му 95 година када пострада.

Омиритском земљом владаше тада неки Јеврејин Дунаан, опаки гонитељ хришћана. Ријешен да истријеби потпуно хришћане из своје земље он опколи хришћански град Негран, и најприје поручи грађанима, да ако се не одрекну Христа, он ће их све смрћу уморити. Грађани затворише капије, те Дунаан дуго и безуспјешно нападаше на зидине градске. Тада се безакони кнез закле грађанима, да им ништа неће учинити, само нека му отворе капије градске, да уђе и узме данак, који му они дугују, па ће се по том одмах удаљити. Хришћани повјероваше, и отворише капије. Тада кривоклети Јеврејин позва к себи старца Арету са свима клирицима и другим угледним грађанима, и све их посијече мачем. И учини потом страховити покољ по граду. Чувши за ово Византијски цар Јустин врло се ожалости и написа писмо Етиопском цару Елезвоју, да иде на Дунаана с војском и освети невину крв хришћанску. Елезвој послуша Јустина, удари с војском на кнеза Омиритског, побиједи га, сву му војску погуби а њега мачем посијече. За кнеза Омиритског, по Божјем откровењу, би постављен неки побожни човек Аврамије, а за архиепископа Омиритског, опет по Божјем откровењу св. Григорије (в. 19. децембар). У Неграну хришћани обновише храм св. Тројици, који Дунаан бјеше сагорио, и подигоше храм св. муч. Арети и осталим мученицима Негранским. Пострадаше и вијенац мученички од Господа примише 523. год.

Тропар (глас 1):

Страдањима Светих, који су пострадали за Тебе, умољен буди Господе, и све наше болести исцијели, молимо Ти се, Човјекољупче.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 06. новембар / 24. октобар.