Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Светог мученика Бонифатија.

Мучеништво за Христа чини од грешника светитеља. То показује примјер Светог Бонифатија. Он бјеше најприје слуга у неке богате и развратне жене Аглаиде у Риму, и имаше с њом нечисте и незаконите везе. Обоје бјеху незнабошци.

Једном Аглаида пожели да има у кући мошти мученичке као неку амајлију, која од зла брани. Па опреми свога слугу у Азију, да јој нађе и купи то што жељаше. Бонифатије узе собом неколико робова и доста блага па при растанку с Аглаидом рече овој: “Ако не могаднем наћи никаквог мученика, и ако теби, госпођо, донесу моје тијело за Христа намучено, да ли ћеш га примити с чашћу?” Аглаида се насмија и назва га пијаницом и грешником. Тако се растадоше. Дошавши у град Тарс, Бонифатије видје многе хришћане на мукама: једнима одсјечене ноге, другима руке, трећима очи избодене, четврте на вјешалима итд. Бонифатију се промијени срце, покаја се за грешни живот свој и заплака. И узвикну усред хришћанских мученика: “И ја сам хришћанин!” Судија га узе на истјазање, нареди те га грозно шибаху, потом налише му врело олово у уста, и – пошто га то не повриједи – одсијекоше му главу мачем. Робови узеше тијело његово и пренијеше у Рим. Ангел Божји јави се Аглаиди и рече: “Прими онога који негда бјеше слуга твој, а сад је наш брат и саслужитељ; он је чувар душе твоје и заштитник живота твога”. Аглаида, ужаснута, изађе у сусрет, прими тијело Бонифатијево, сагради му цркву и положи у њу мошти мученикове. Потом се она покаја, раздаде све своје имање биједним, а она се повуче од свијета и поживје још петнаест година у горком покајању. Пострада свети Бонифатије 290. године.

Тропар (глас 4):

Мученик Твој Господе, Бонифатије, у страдању своме је примио непропадљиви вијенац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље побиједи, а разори и немоћну дрскост демона: Његовим молитвама спаси душе наше.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 01. јануар / 19. децембар.