Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Свете бесребренике Кира и Јована.

Свети Кир и Јован, бесребреници и чудотворци. Ови милосрдни и дивни светитељи нису били браћа по крви, али су били браћа по духу. Кир је најприје живио у Александрији и као љекар лијечио људе и силом Христовом и физичким лијековима. Сазнавши да болести нападају људе највише због гријехова, он је увијек упућивао болеснике да покајањем и молитвом очисте душу од гријеха, да би кроз то повратили и тијелу здравље.

Када наста Диоклецијаново гоњење хришћана, Кир се удаљи у Арабију гдје прими монашки чин. Но као што је био чувен у Александрији, тако се прочује и у Арабији, те су људи и ту прибјегавали њему за помоћ. Чувши за Кира, Јован, тада римски официр у Едеси, дође у Арабију да га види. Видјевши се, они заволе један другог као брат брата, те остану заједно да се подвизавају. У то вријеме истјазаваху мучитељи неку Атанасију хришћанку, са три кћери њене у граду Канопу. Чују за ово Кир и Јован па дођу у Каноп да храбре мајку и ћерке, да не отпадну од вјере. И заиста, благодарећи савјетима ових светитеља, Атанасија претрпје сва мучења и са ћеркама би погубљена за Христа. Ћерке Атанасијине звале су се: света Теоктиста од петнаест година, Теодотија од тринаест година и Евдокија од једанаест година. Тада мучитељи ухвате Кира и Јована па их, послије мука и тамновања, мачем посијекоше, 311. године. Безбројна чудеса учинише ови свети мученици и за живота и по смрти. Њихове мошти пренесене су у вријеме цара Аркадија у Рим. Они се призивају у помоћ нарочито при несаници, при освећењу воде, и јелеосвештењу.

Тропар (глас 5):

Чудеса светих Твојих мученика, даровао си нам као стијену необориву, Христе Боже: Њиховим молитвама разори савјете злорјечитих и оснажи жезал царства, као Једини Благ и Човекољубац.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 13. фебруар / 31. јануар.