Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Светих десет мученика Критских, те преподобног Наума Охридског.

Туциндан је народни празник који увијек пада 5. јануара, два дана пред Божић, односно дан пред Бадњи дан. Тога дана се коље и реди печеница за Божић. Некада се печеница тукла – убијала крупицом соли, касније ушицама од сјекире, па се онда, убијено или ошамућено прасе или јагње клало и редило. Зато је овај дан назван Туциндан.

Светих десет мученика Критских

Пострадаше за Христа Господа у вријеме гоњења Декијева 250. године. Њихова су имена: Теодул, Сатурнин, Евпор, Геласије, Евникијан, Зотик, Помпије, Авгатопус, Василид и Еварест. Сви бјеху угледни и чесни грађани, најбољи међу најбољим.

Када их изведоше на губилиште, они бјеху радосни веома, и препираху се, ко ће од њих први бити посјечен, јер сваки жељаше први поћи ка Христу љубљеном. Потом се помолише: “Прости, Господе, слугама Твојим, и прими изливену крв нашу за нас, за сроднике наше и пријатеље и за све отечество, да се сви ослободе од таме незнања и Тебе познаду, истиниту свјетлост, о Царе вјечни!” Посјечени бјеху и у царство славе пређоше, да се радују вјечно.

Тропар (глас 4):

Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви вијенац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље побиједише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.

Преподобни Наум Охридски

Ученик светих Кирила и Методија и један од Петочисленика, који су најревносније сарађивали оним апостолима словенским. Свети Наум путовао је у Рим, гдје се прославио чудотворном моћи као и великом ученошћу. Бјеше зналац многих језика. При повратку из Рима они се настанише, помоћу цара Бориса Михаила, на обалама Охридског језера. Док је свети Климент дјеловао као епископ у Охриду, дотле је свети Наум основао на јужној обали језера манастир, који и дан-данас краси ту обалу – као што име свети Наум краси историју словенског Хришћанства – и који је кроз вијекове и вијекове био извор чудотворне силе и уточиште болним и невољним. Око светог Наума сабрало се бјеше мноштво монаха одасвуд са Балкана. Свети Наум је био мудар учитељ, јединствен руковођ монаха, одлучан подвижник, чудотворан молитвеник и духовник. Неуморни трудбеник свети Наум се особито трудио на превођењу Светога Писма и осталих црквених књига са грчког језика на словенски. Чинио је чудеса и за живота и по смрти. Његове чудотворне мошти и дан-данас задивљују многобројним чудесима, нарочито исцјељењима од тешких болести, понаособ лудила. Упокојио се у првој половини X вијека и преселио у радост Христа љубљенога.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 5. јануар / 23. децембар.