Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Светог Порфирија, епископа гаског.

Овај велики архипастир роди се у Солуну од родитеља богатих. Своју младост до двадесетпете године проведе у родноме граду, потом напусти дом родитељски и свјетски живот и удаљи се у Мисирску пустињу.

Под руководством опитнога духовника млади Порфирије се ту замонаши и проведе пет година. Онда посјети Свету Земљу у друштву са својим вјерним другом, иноком Марком. Близу Јерусалима подвизаваше се у некој пештери опет пет година. Но тада се раслаби у ногама те не могаше ићи. Ипак, пузећи на кољенима, он је стално посјећивао службе Божје. Једне ноћи у визији јави му се сам Господ и исцијели га од недуга у ногама, те поста потпуно здрав. Када би изабран за епископа у Гази, Порфирије се с тешким срцем прими те дужности. У Гази он затече само двјестоосамдесет хришћана; сви остали житељи бјеху идолопоклоници, и то врло фанатични. Само својом великом вјером и стрпљењем Порфирије успје да Газане преведе у вјеру Христову. Морао је лично путовати у Цариград цару Аркадију и патријарху Јовану Златоусту да иште потпору у неравној борби с идолопоклоницима. Жељену потпору он и добије. Идолски се храмови затворе, кумири поруше и сазида красна црква са тридесет мермерних стубова. Зидање овога храма помогла је нарочито царица Евдоксија. Порфирије је поживио довољно дуго да види цео град Газу обраћену у вјеру хришћанску, но то тек послије многих својих напора, страдања и сузних молитава Богу. Упокојио се мирно 421. године. Чудотворац био за живота и послије смрти. Мошти му почивају и сада у Гази.

Тропар (глас 4):

     Истина ствари објави те стаду твоме као правило вјере, образац кротости и учитеља уздржања. Због тога си смирењем стекао високе почасти, а сиромаштвом богатства: Оче Порфирије, моли Христа Бога да спасе душе наше.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 11. март / 26. фебруар.