Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају преподобног Исидора Пелусиота и преподобног Николаја.

Родом Мисирац, син угледних родитеља и сродник александријских патријараха Теофила и Кирила. Проучивши све науке свјетске, он се одрече богатства и свјетске славе и сав се предаде духовном животу ради љубави Христове. Био је велики и усрдни бранитељ и тумач вјере православне.

По тврђењу историчара Никифора свети Исидор је написао преко десет хиљада писама разним лицима, у којима је једне укоријевао, друге савјетовао, треће тјешио, четврте поучавао: “Важније је поучавати се добродјетељном животу него ли краснорјечивом проповиједању”, пише он у једном писму. У другом вели: “Ако ко жели да му се врлине покажу великим, нека их сматра малим, и оне ће се заиста показати великим”. Прво и основно правило за Исидора било је: прво творити, па онда учити, по примјеру Господа Исуса. У вријеме гоњења светог Златоуста, када се сав свијет подијели у два табора, један за, а други против овога великог стуба Православља, свети Исидор стаде на страну Златоустову. Он писаше патријарху Теофилу, какво је велико свјетило цркве Златоуст и мољаше га да се окане ненависти према њему. Поживио је дуго, урадио много, прославивши Христа Бога животом и пером и преселио се у Царство Христово око 436. године.

Тропар (глас 8):

У теби се, оче, сигурно спасе боголикост, јер си примивши Крст, слиједио Христа. Дјелима си учио презирати тијело, желећи више за душу ствари бесмртне, зато и са Анђелима, Свети Исидоре, радује се дух твој.

     Преподобни Николај Исповједник

Овај светитељ бјеше са острва Крита. Дође у Цариград да обиђе свога сродника Теодора, игумана манастира Студијског, па ту и оста и замонаши се. Као монах Николај прође све подвиге ради спасења своје душе. У вријеме гоњења цркве од стране Лава Јерменина, Теодор и Николај бјеху љуто мучени, унижавани, бијени говеђим жилама, најзад бачени у тамницу гдје тамноваху три године. По смрти светог Теодора Николај поста игуманом студијским. Још за живота чинио чудеса силом благодати Божје. Тако: исцијели од болести Евдокију, жену цара Василија и Јелену, жену патрикија Мануила. Теофилу Мелисену, угледном племићу, коме се не држаху дјеца, благослови новорођену кћерку и прорече да ће живјети и многоплодна бити, што се и зби на радост родитељима. На сам дан смрти призва монахе и упита их шта им недостаје. Жита – одговорише монаси. Тада рече самртник: “Онај који је исхранио Израиља у пустињи, послаће и вама изобилно пшенице кроз три дана”. И заиста трећега дана доплови под манастир лађа пуна жита, послата од цара Василија. Преселио се у царство небеско у седамдесет петој години свога живота, 4. фебруара 868. године.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 17 / 04. фебруар 2019. године.