Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Свету Петку, Преподобну мати Параскеву.

Ова славна угодница Божија роди се у граду Епивату (Пиват – по турски Бојадис), који се налазише између Силинаврије и Цариграда. Она бјеше српског поријекла, из имућне и веома побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, а касније би изабран за епископа Мадитског.

Још као дјевојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула ријечи Божанског Јеванђеља: “Ко хоће за мном да иде нека де одрекне себе и узме крст свој и за мном нека иде” (Мк. 8,34), она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих. Након смрти својих родитеља, ова света дјевица жељна подвижничког живота напусти родитељски дом и оде у Цариград, а затим се запути у пустињу Јорданску, гдје се Христа ради подвизавала све до старости своје. У доба позне старости послуша глас Анђела Божијег, остави пустињу и врати се у свој родни град, Епиват. Ту она поживје још двије године у непрестаном посту и молитви, па се представи Богу у 11. стољећу. Њено тијело би од стране вјерних сахрањено по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу већ издвојено од других. По промислу Божјем, који хтједе да прослави угодницу своју, откри њене свете мошти послије много година и то на веома чудесан начин. Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најприје у Цариград, па одатле у Трново, да би опет биле враћене у Цариград, а из Цариграда у Београд. Сада се свете и чудесне мошти, Свете Петке налазе у румунском граду Јашу. У Београду се налази чудотворна и љековита вода (агаизма) ове светитељке, која лијечи све болеснике, који са вјером у Бога и љубављу према овој светитељки прилазе к њој.

Тропар (глас 4):

Пустиноје и безмолвније житије возљубивши, и во след Христа жениха твојего усердно потекши и того благоје иго во јуности твојеј вземши, кресним знаменијем и мисленим врагом мужески во оружившисја: постническими подвиги, постом и молитвами и слезними капљами, углије страстеј угасила јеси достославнаја Параскево и ниње в небеснем чертозје с мудрими дјевами предстојашчи Христу моли о нас почитујушчих честнују памјат твоју.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 27 / 14. октобар.