Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају преподобног Данила Столпника.

О ДАНИЛЕ СВЕТИ, СТАНОВНИЧЕ НЕБА, ИСПРОСИ ОД ХРИСТА ШТО НАМ ГРЕШНИМ ТРЕБА.

Рођен у селу Витари код града Самосата у Месопотамији од хришћанских родитеља, Илије и Марте. Измољен од Бога сузним молитвама мајке нероткиње и као јединац син одмалена Богу на службу посвећен. У дванаестој години прими монашки чин, посјети Симеона Столпника и од овога би благословен. Жељан самоће, Данило напусти манастир и повуче се у неки запустјели идолски храм на обали Црног мора.

Ту претрпи безбројне напасти од демона, но побиједи све стрпљењем, молитвом и знамењем крста. Послије тога попе се на столп, на коме оста до смрти своје трпећи подједнако и жегу и студен и нападе од људи и од демона. Око његовог столпа сабраше се ученици многи и он их настављаше к животу вјечном примјером својим и ријечима. Овога Свог оданог слугу награди Бог још у овом животу благодаћу великом, те чињаше чудеса многа, корисна људима, и прорицаше будуће догађаје. Од свих страна стицаше се народ под столп његов тражећи од светитеља Божјег помоћ и савјет. Цареви и патријарси долазили су к њему као и прости људи. Цар Лав Велики доводио је своје госте из других држава, кнежеве и великаше, и показивао им светог Данила на столпу говорећи им: “Ево чуда у моме царству!” Прорече Данило дан смрти своје, поучи ученике своје као отац синове своје и опрости се с њима. Пред смрт његову ученици видјеше над столпом ангеле, пророке, апостоле и мученике. Поживјевши осамдесет година упокоји се овај ангелски човјек 489. године и пређе у Царство Христово.

Тропар (глас 1):

Био си стуб трпљења и ревновао си угледајући се на праоце, свети, јер био си сличан Јову у страдањима, Јосифу у искушењима, и Анђелима си био подобан у тијелу, Данило оче наш, моли Христа Бога да спасе душе наше.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 24 / 11. децембар.