Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Свету мученицу Јулијану и Светог Петра Кијевског.

Ова славна дјевица и мученица рођена би у Никомидији од родитеља незнабожних. Чувши од некога јеванђелску проповијед, она се свим срцем обрати ка Христу и поче живјети тачно по заповијестима Господњим. Неки сенатор Елевсије бјеше њен обручник.

Да би га одвратила од себе, Јулијана му рече, да неће за њега поћи, ако не буде постао епарх тога града. То му она предложи мислећи, да тај млади човјек неће моћи никад достићи до тог високог звања. Но Елевсије се потруди, те ласкањем и митом постављен би за епарха никомидијског. А Јулијана му тада откри, да је она хришћанка, и да не може ступити с њим у брак, док он не прими њену вјеру говорећи: “Шта нам вриједи бити тјелесно уједињени а духом раздијељени?” Огорчи се на то Елевсије и оптужи је оцу њеном. Јаросни отац изруга је и изби, па је онда предаде епарху на истјазање. Епарх нареди, те је тукоше веома, па је онда сву рањаву и искрвављену баци у тамницу. Но Господ је исцијели у тамници и она се јави пред епарха потпуно здрава. Епарх је врже у зажарену пећ, но огањ је не опали. Видјећи то чудо, многи повјероваше у Христа Бога. Бјеше таквих обраћених пет стотина мушких и стотину тридесет женских. Све ове осуди епарх на смрт и нареди те их посјекоше мачем. Душе њихове преселише се у Рај. Тада осуди зли судија Јулијану свету на посјечење мачем. Радосна духом Јулијана изађе на губилиште, помоли се Богу на кољенима и положи главу своју на пањ. Глава јој би одсјечена, а душа оде у царство вјечне Христове свјетлости, 304. године. Елевсија убрзо постиже казна Божја. Пловећи по мору, разби му се лађа и он паде у воду. Али не нађе смрт у води, него исплива на неко острво, гдје га пси растргоше и поједоше.

Тропар (глас 4):

Овчица Твоја Исусе, Јулијана, зове силним гласом: “Тебе Жениче мој љубим и тражећи Те страдам, и распињем се и сахрањујем у крштењу Твоме. И страдам ради Тебе, да бих царствовала с Тобом, и умирем за Тебе, да бих живјела с Тобом. Прими ме као чисту жртву, с љубављу жртвовану за Тебе.” Њеним молитвама, као Милостив, спаси душе наше.

     Свети Петар Чудотворац, митрополит руски

Рођен у Волинској области, и у дванаестој години примио чин монашки. Био диван подвижник и иконописац. Основао манастир на ријеци Рати и био игуман. И преко своје воље постављен за митрополита кијевског и посвећен у Цариграду од патријарха Атанасија. Као митрополит трпео доста од завидљиваца и јеретика. Управљао црквом осамнаест година као пастир добри и ревносни. За живота свога саградио себи гробницу у Успенском храму, гдје му до данас почивају свете и чудотворне мошти. Упокојио се 1326. године и прешао у своју праву домовину.

Тропар (глас 4):

Раније неплодна земљо сада се веселиш: Јер је Христос у теби јасно показао свијетли свијећњак свијету, Светог Петра, који исцјељује немоћи и болести наше. Зато се радуј и весели са слободом: Јер је он светитељ Вишњег Бога и Његов помоћник.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 03. јануар / 21. децембар.