Данашњи празник, Сретење Господње – уношење Господа Исуса Христа у храм, који празнујемо 40 дана по Божићу, обележава и најзначајнији државни празник у Србији – Дан државности. Све до завршетка Првог светског рата и формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Сретење се уједно празновало и као Дан државности Србије, а у новије време, од 2002. године. Несумњиво, данашњи дан је један од најзначајнијих дана у погледу историјског, културног и политичког идентитета Срба.

Данас, 2. фебруара по Јулијанском и 15. фебруара по Грегоријанском календару, српски вођ и јунак Карађорђе Петровић, у Орашцу, 1804. године, подигао је потлачени и окупирани српски народ на устанак. Први српски устанак, почетак борбе Срба за ослобођење од турског зулума, представља један од најважнијих момената у стварању нововековне српске државности. Освајање слободе, као највише вредности човековог бивствовања на земљи, отпочело је на данашњи празник. „Говорећи о постепеном ширењу и слављењу Божића, св. Јован Златоуст вели: ‘Прекрасне и благородне воћке када се посаде у земљу, ускоро достижу велику висину и бивају отежане плодом; тако и овај дан.’ Тако и дан Сретења Господња“ (Св. Владика Николај, „Охридски пролог“, из расуђивања за дан 15. фебруар (2. фебруар)). Тако и дан почетка Првог српског устанка против Турака.
Три деценије касније, на исти дан 1835. године, за време владавине српског кнеза Милоша Обреновића, на таласу просветитељске епохе, донет је и потврђен први српски устав. По празнику именован Сретењски устав, уједно је представљао и први свеобухватни и кодификовани државноправни документ у нововековној српској историји. Уставни текст је обиловао савременим правним решењима и претендовао да постане један од најмодернијих уставних текстова у овом делу Европе, којим се укида феудализам. Сретењски устав је релативно извршио поделу власти, према неким правним писцима, садржао је и назнаке дводомног система представничког тела (Слободан Јовановић, Милован Ђ. Миловановић), као и позамашан каталог људских права и слобода. Овакав просветитељски концепт српске уставности, био је најисточнији утицај тековина француске револуције (у то време) и остао је без практичне примене. Први српски устав који је нашао своју примену је Устав из 1838. године.
Сама реч „устав“, указује на то да су њиме установљени чврсти темељи државности, „устављену“ државну власт, која више није произвољна и арбитрарна, већ институционализована и законита – правна држава. „Држава у њеној духовној суштини није ништа друго до отаџбина обликована и обједињена јавним правом, или другачије, мноштво људи повезаних заједничком духовном судбином, који су се саживели у заједницу на темељу духовне културе и правне свести.“ (Иван Иљин, „Пут духовне обнове“, Библиотека Руски боготражитељи, 2008, стр. 158.)
Дан државности, који данас обележавамо, не само да представља дан рођења модерне српске државе, већ и дан рођења модерне српске нације, која се у теорији дефинише као „једна врста духовног сродства, која се одржава путем психолошког наслеђивања.“ (С. Јовановић, „Држава I“, 1936, стр. 193.) Наиме, припадници исте нације носиоци су истог моралног типа, који се преноси с колена на колено и чине једну метафизичку заједницу умрлих, живих и још увек нерођених. Важно је напоменути и чињеницу да су „народ“ и „нација“ два различита појма. Српски народ постојао је и опстајао кроз историју дуги низ векова. Термин „нација“, у теорији се везује за крај 18. века, период светских револуција и установљавање модерних, уставних, националних држава. Стога, данас обележавамо и стварање модерне српске нације.
Сећајући се ових узвишених догађаја српске историје настојимо се сваке године подсећати на то које су фундаменталне вредности које сваки народ, па и наш српски, треба да негује – слобода, част, правда, за коју се Карађорђе борио, као и уставност и државност. Данас, у овом тешком историјском тренутку за Србију и српски народ, принуђени смо да се боримо да ове вредности очувамо, а можда чак и поново их оживимо и успоставимо.
Нека нам је срећан празник!

Милица Илић
Студент мастер студија Уставног права на Правном факултету Универзитета у Београду