Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају преподобног Илариона, Светог Илариона епископа Мегленског и Светог исповједника Висариона.

ИЛАРИОН ДИВНИ ГДЈЕ ГОД СЕ НАСЕЛИ, ЧУДЕСА ПОКАЗА И БОЛНЕ ИСЦИЈЕЛИ.

Као што ружа израсте на трњу, тако се овај велики светитељ роди од родитеља незнабожачких, у селу Тавати близу Газе Палестинске. Дадоше га родитељи на науке у Александрију, гдје даровити младић брзо прими и свјетску ученост и духовну мудрост. Познавши Христа Господа и крстивши се, пожели свецјело предати се Господу на службу.

С том жељом у срцу посјети Иларион св. Антонија у пустињи, и поста његов ученик. Потом се врати у своју постојбину и подвизаваше се близу Мајума, код Газе. Демони су га плашили разним страшилиштима, но он их је молитвом Богу и крсним знамењем вазда побјеђивао и одгонио. Око њега се сабра мноштво љубитеља духовног живота, и св. Иларион поста за Палестину оно што је за Египат био св. Антоније. Божествен учитељ, неослабни подвижник, диван чудотворац, Иларион је био уважаван не само од хришћана него и од незнабожаца. Но бојећи се похвале људске — и говорећи кроз плач: „Тешко мени, примих на земљи плату своју!” — он је бегао из мјеста у мјесто само да би се укрио од људи и остао сам са својом душом и Богом. Тако се настањивао и извјесно вријеме живио у Мисиру, у Сицилији, у Далмацији и најзад на Кипру, гдје је и скончао свој многотрудни живот около 372. г. у 80. години свога живота. Чудотворне мошти св. Илариона пренесе ученик његов Исихије у Палестину и положи у манастир њиме основани.

Тропар (глас 8):

Потоцима твојих суза бесплодну пустињу си обрађивао и уздасима из дубине душе, умножио си великим трудом своје таланте. Био си свећњак свијету, сијајући својим чудесима, Иларионе оче наш: Моли Христа Бога, да спасе душе наше.

Свети Иларион епископ Мегленски

Рођен од родитеља знатних и побожних. Његова бездјетна мајка дуго се молила Богу да јој да једно дијете, и по молитви њеној јави јој се Пресвета Богородица и утјеши је ријечима: „Не тугуј, родићеш сина, и он ће обратити многе к свјетлости истине”. Кад је Илариону било три године, из његових уста чула се непрестано пјесма: „Свјат, свјат, свјат Господ Саваот!” Добро школован, он се замонаши у 18 години, и основа манастир са типиком св. Пахомија. 1134. год. рукоположи га за епископа Мегленског Јевстатије архиепископ Трновски. Велику борбу водио је св. Иларион скоро цијелог живота против богумила и јерменских јеретика. Но својом ученошћу духовном и светошћу несравњивом посрамио их је све, и многе од њих привео Православљу. Упокојио се мирно и преселио у царство Господа свога 1164. год.

Тропар (глас 4):

    Показа се као чудесна потврда, јер си засијао у дјелима врлина Божијих, руководећи монашким збором. Очистио си архијерејске тронове, не уплашивши се јеретичких напада, уздигавши Цркву Христову, Свети Иларионе. И умро си као да си заспао, јер је тијело твоје сачувано цијело и нетрулежно и подаје лека болесним од разних болести и прогони демоне: Зато те молимо, моли да се спасу душе наше.

Свети Исповедник Висарион

Преподобни исповједник и мученик Христов Висарион Сарај рођен је 1714. године у мјесту Мајдан у Босни, од родитеља Максима и Марије. Крштено му је име било Никола. Још од дјетињства бјеше побожан и наклоњен повученом и молитвеном животу. У својој осамнаестој години отишао је у Свету Земљу да посјети Света Мјеста. Тамо се у манастиру Светог Саве Освећеног замонашио и добио монашко име Висарион. По повратку из Свете Земље, посјетио је манастире Свете Горе. По повратку пак у своју отаџбину, ступио је у манастир Пакру у Славонији, гдје је као ђакон служио седам година. Ту је био рукоположен и у чин свештеника. Овдје се преподобни Висарион прочуо по народу по свом побожном и светом животу, а такође и по томе што је дивно и слаткорјечиво проповиједао ријеч Божју. Покренут љубављу према оним мјестима гдје је живио и проповиједао Господ његов, преподобни је затим још једном посјетио Света Мјеста, па се вратио међу свој православни народ да свједочи и проповиједа Христа Распетога и Васкрслог. У то вријеме православни народ на Балкану, особито на територији Аустроугарске монархије, страдао је веома од римокатоличке унијатске пропаганде. Јер су Латини настојали милом и силом да принуде православне да се одрекну своје отачке вјере и да умјесто послушности Христу, Апостолима и Светим Оцима, подчине се Римском папи. Овај притисак на православне особито је чињен у време Марије Терезије (1741-1780 г.), и то нарочито у Банату, Ердељу и Трансилванији (у Румунији). Прије тога, у овим крајевима вршена је над православнима калвинистичка (протестантска) пропаганда и насиље, но православни Срби и Румуни остали су непоколебљиви и нису одустали од своје свете вјере.

Тропар (глас 3):

     Борче за Православље, анђелском трубом будио си у душама вјерних смјелост, да исповиједају праву вјеру, хранивши народ истином и јасном науком. Велика су била дјела труда твојега, велика усрдност за проповиједање, велики је био и плод твоје праведне борбе, увијек помињани војниче Христов, Свети Висарионе.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 03. новембар / 21. октобар.