Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Светог Лава Римског и Светог Флавијана Цариградског.

Рођен у Италији од родитеља благочестивих. Би најпре архиђакон код папе Сикста III, а по смрти овога узведен, и преко своје воље, на пријесто папе римскога. Кад је Атила са Хунима дошао близу Рима и спремао се већ да разори и сагори овај град, Лав изађе пред њега у архијерејском одјејању, укроти гњев хунског вође и отклони пропаст Рима. Колико се Атила дао усавјетовати од светога човјека, толико се морао устрашити од визије апостола Петра и Павла, који стајаху поред Лава и пламеним мачевима прећаху Атили. И не само да је Лав спасао Рим, него је он помогао много спасењу Православља од јереси Евтихијеве и Диоскорове. Јерес ова састојала се у сливању божанске и човјечанске природе Христове у једну и, сљедствено, у одрицању двије воље у личности Господа Спаситеља. Због тога би сазван IV васељенски сабор у Халкидону, на коме се прочита посланица Лава, коју Лав бјеше написао и положио на гроб светог Петра, а свети Петар исправио. Пред смрт провео је четрдесет дана у посту и молитви на гробу апостола Петра, молећи овога да му јави да ли су му гријеси опроштени. Апостол му се јави и рече да су му сви гријеси опроштени, осим гријехова у рукополагању свештеника (из чега се види колико је тежак гријех недостојног рукополагати). Светитељ поново припадне на молитву док није био извијештен да су му и ти гријеси изглађени. Тад мирно преда душу Господу. Свети Лав упокојио се 461. године.

Тропар:

Велики јерарху и учителу, проповедниче на вистината, исповедниче на верата Православна, Лаве оче наш премудри, тебе на кого Христос Бог гревовите ти ги опрости, те молиме ние верните во Господа, да се застапиш за нас пред престолот на Пресвета Троица.

Свети Флавијан

Свети Флавијан, патријарх цариградски послије светог Прокла. Савременик светог Лава папе. Борио се одлучно против Евтихија и Диоскора, но жив не дочека тријумф Православља на IV васељенском сабору, јер прије тога на једном јеретичком сабору у Ефесу буде бијен и гажен тако бездушно да ту и умре. Вјерни војник Христов, храбри бранилац и исповједник вјере православне. Упокојио се 449. године.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 3. март / 18. фебруар.