Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Светог Амвросија Миланског, те преподобног Григорија Горњачког.

Свети Амвросије, епископ медиолански (милански). Овај велики свети отац цркве православне бјеше знаменита рода; отац му бјеше царски намјесник Галије и Шпаније, но вјером незнабожац, а мајка хришћанка. Док још бјеше у колијевци, једном се спусти рој пчела на њега, изли мед на уста његова и одлетје. И још као дијете пружао је руку и говорио пророчки: “Цјељујте, јер ћу и ја бити епископ”.

По смрти оца свога цар га постави за свог намјесника Лигуријске области, у којој Медиолан бјеше главни град. Када умрије епископ тога града, би велика распра међу православним и јеретицима аријевцима око избора новог епископа. Амвросије по дужности уђе у цркву да одржава ред. Утом неко дијете на грудима материним узвикну: “Амвросије – епископ!” Ово цио народ прими као глас Божји и, насупрот вољи Амвросијевој, изабраше једногласно њега за епископа. Амвросије се крсти и кроз недјељу дана прође све претходне чинове и би рукоположен за епископа. Као епископ Амвросије утврди вјеру православну, потисне јеретике, украси цркве, распростре вјеру међу незнабошцима, написа многе поучне књиге и послужи примјером правог хришћанина и хришћанског пастира. Он је саставио и познату благодарствену пјесму: Тебе Бога хвалим. Овај славни јерарх, због чије су мудрости и слаткорјечивости посјећивали га људи из далеких земаља, био је веома уздржљив, трудољубив и бодрствен. Спавао је мало, радио је и молио се Богу непрестано, постио је све дане изузев суботе и недјеље. Зато му је Бог дао и да види многа чудеса Божја и да их сам учини. Открио је мошти светих мученика Протасија, Гервасија, Назарија и Келсија (в. 14. октобар). Кротак према малим људима, он је био неустрашив пред великим. Изобличио је царицу Јустину као јереткињу, Максима тиранина и убицу проклео, цару Теодосију забранио приступ у храм све док није покајао свој гријех, с Евгенијем насилним и самозваним царем не хтједе се сусрести. Овом богоугодном мужу дарова Бог толику благодат, да је и мртве васкрсавао, демоне из људи изгонио, болеснике од сваке болести исцјељивао и у будућност прозирао. Скончао мирно на освитку Васкрса 397. године.

Тропар (глас 4):

Истина ствари објави те стаду твоме као правило вјере, образац кротости и учитеља уздржања. Због тога си смирењем стекао високе почасти, а сиромаштвом богатства: Оче Амвросије, моли Христа Бога да спасе душе наше.

Преподобни Григорије Ћутљиви

Извор: Дођи и види

Поријеклом Србин. Оснивач Светогорског манастира светог Николаја, познатог због њега под именом Григоријата. На четврт сата од манастира налази се његова келија, гдје се у ћутању испаштао и молио. Овај Божји човек упокојио се мирно 1406. године. Године 1761. био је велики пожар у манастиру Григоријату, којом приликом неки монаси узму његове мошти и пренесу у Србију. Данас се свете мошти Светог Григорија налазе у његовом манастиру Горњаку. За вријеме Другог светског рата, због опасности од Њемаца, оне су биле пренијете у саборну цркву у Пожаревац, али су послије рата опет враћене у Горњак.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 20 / 07. децембар.