Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Светог Григорија Ниског и преподобног Доментијана.

Брат Светог Василија Великог, Свети Григорије Ниски био је најприје само презвитер, пошто бјеше жењен, а када му умре жена, блажена Теозва, изабраше га и посветише за епископа у Ниси. Одликовао се огромном свјетском ученошћу и духовним опитом.

Учествовао на II васељенском сабору. Мисли се да је он саставио други дио Символа Вјере. Велики бесједник, тумач Светог Писма и богослов. Због свога пораза аријевци се бјеху нарочито на њега окомили као на свог страшног противника, те у вријеме цара Валента, њиховог једномишљеника, успјеше да га збаце с епископске столице и отерају у изгнанство. Осам година проведе овај Свети Отац у изгнанству трпељиво сносећи све биједе и сва понижења. Најзад сконча у дубокој старости концем IV вијека преселивши се у Царство Божје и оставши кроз све вијекове на земљи као велико свјетило цркве.

Тропар (глас 4):

Боже отаца наших, чини увијек са нама по Твојој кротости, не напуштај нас Твојом милошћу, но њиховим молитвама у миру уреди живот наш.

      Преподобни Дометијан

Овај угодник Божји роди се у вријеме Јустина Млађег од побожних и богатих родитеља, Теодора и Евдокије. Пошто изучи свјетовне науке, он се ожени, али му жена убрзо умре. Он се одмах са великим усрђем одаде духовној философији; из љубави према Богу напусти свијет и у подвижништву провођаше свој живот. А кад му би тридесет година, по Божјој вољи поставише га за епископа свете Цркве у Мелитини. Сјединивши свјетовну образованост са подвижничким животом, он бјеше не само добри пастир своме стаду него свјетило и помоћ и другим људима, нехришћанима, јер промишљаше о општем добру. Много пута га је цар Маврикије слао у Персију ради народних послова и са персијским царем Хозројем учвршћивао мир између Грка и Персијанаца. А када неки кнез Варам, устаде против персијског цара Хозроја и збаци га с пријестола, тада овај светитељ поможе Хозроју те се врати на пријесто. Са тог разлога Хозрој се потчини Грцима и плаћаше им данак. To учини те свети Дометијан постаде велики пријатељ цара Маврикија и његове супруге. Ови га наградише многим златом, које он све утроши на зидање светих цркава и сиротишта. А када по други пут дође у Цариград, он се пресели ка Господу, 601 године. И светим моштима његовим одадоше велику пошту и црквени и царски великодостојници, јер их са великим почастима пренесоше у његов град Мелитину. Овај светитељ учини многа чудеса и за живота на земљн и послије свога престављења – у славу Христа Бога нашег.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 23 / 10. јануар.