Догодило се на данашњи дан

1652. – Рођен енглески писац Томас Отвеј, чије се стиховане трагедије одликују поетским даром и снажном трагиком, прожетом сентименталношћу у сликању људских емоција. Дела: “Спасена Венеција”, “Сироче”, “Дон Kарлос”.

1703. – Умро енглески физичар Роберт Хук, секретар Kраљевског друштва у Лондону, који је усавршио барометар, телескоп и микроскоп и гравитацију небеских тијела и аутор је закона о истезању еластичних тијела /Хуков закон/.

1792. – Умро шкотски архитекта и декоратер Роберт Адам, један од твораца неокласицистичког стила у архитектури. Пројектовао је многе јавне зграде изузетне елеганције, посебно у Лондону, које се одликују карактеристичним ваздушастим и прозрачним стилом, названим његовим именом.

1847. – Рођен амерички филолог шкотског поријекла Александер Грејем Бел, проналазач телефона. Послије студија медицине у Единбургу и Лондону преселио је у САД и посветио се лијечењу глувих. Телефон је патентирао 1876. у Бостону, што му је донијело славу, али и бриге. Патент није био заштићен, па су га многи покрали и тек је 1886. Врховни суд САД пресудио да је он једини власник патента. Богат и славан, потом се потпуно посветио старом послу – лијечењу глувих.

1861. – Манифестом цара Александра Другог Николајевича Романова укинуто кметство у Русији. Више од 47 милиона кметова ослобођено је личне зависности од господара и добило право да тргује, бави се занатима и свим пословима у привреди.

1878. – У Сан Стефану склопљен уговор, диктатом царске Русије Османлијском царству створена Велика Бугарска. Уговором је Русији припала Бесарабија, Србији су одузета и дата Бугарској подручја око Врања, Беле Паланке и Пирота, а Румунија је добила Добруџу. Уговор је изазвао оштра реаговања у Великој Британији, Аустро-Угарској, Њемачкој, Француској и Италији, а и у Русији је било негодовања. На највећи отпор је наишао у Србији, Црној Гори и Грчкоји и измијењен је Берлинским мировним уговором у јулу 1878. Берлински конгрес је одлучио да Бугарску сведе у националне оквире, Србији су враћене одузете територије, а Румунији, Србији и Црној Гори је призната независност.

1886. – Послије тромјесечног рата Србија и Бугарска закључиле Букурештански мир. Непосредан повод рата било је припајање Бугарској Источне Румелије, тек ослобођене од турске власти. Слабије опремљена српска војска је одбијена и послије пораза на Сливници Бугари су заузели Пирот. Рат није донио територијалне промјене, али је знатно ослабио позицију краља Милана Обреновића. Најприје је присиљен да прихвати либерално-демократски устав, а 1889. да абдицира у корист сина Александра.

1918. – У Брест-Литовску у Првом свјетском рату потписан мировни уговор Централних сила и Совјетске Русије. Русија је морала да прихвати тешке територијалне уступке и плати ратну одштету Њемачкој од шест милиона златних марака, али су крајем 1918. поништене клаузуле тог силом наметнутог мира.

1924. – Настављајући реформе у Турској, Kемал Ататурк забранио калифат и протјерао из земље калифа и његову породицу.

1931. – Пјесма “Застава посута звијездама” проглашена химном САД.

1944. – Амерички ратни авиони први пут у Другом свјетском рату појавили се изнад Берлина.

1974. – У до тада највећој несрећи у историји цивилног ваздухопловства погинуло свих 346 људи у турском путничком авиону “ДЦ-10”, који се срушио близу Париза.

1980. – Вођа партије ЏАПУ Роберт Мугабе убједљиво добио прве слободне изборе у Родезији, касније названој Зимбабве, и убрзо формирао прву већинску црначку владу.

1980. – Француски предсједник Валери Жискар д`Естен у разговору с државницима арапских земаља Персијског залива први пут у званичној форми признао палестинском народу право на самоопредељење.

1987. – Умро амерички позоришни и филмски глумац Дени Kеј, сјајан комичар, који се ангажовао и у УНИЦЕФ-у, агенцији УН за помоћ ђеци. Филмови: “Чудо од човјека”, “Момак из Бруклина”, “Пјесма се родила”, “Тајни живот Волтера Митија”, “Ревизор”, “Луди подвиг”.

1988. – Умро мексички виолиниста, поријеклом пољски Јеврејин, Хенрик Шеринг, један од највећих мајстора виолине свих времена, који је темељито продубио класичан и савремени репертоар изванредном техником и стилском културом. Емигрирао је кад је нацистичка Њемачка 1939. напала Пољску и до 1945. у Лондону је био официр за везу пољске избјегличке владе и преводилац премијера, генерала Владислава Сикорског. Професор Музичког факултета у Мексику је постао 1945. а од 1953. је као амбасадор добре воље мексичке владе приређивао концерте који су одушевљавали публику широм свијета.

1991. – Умро енглески атомски физичар и математичар Вилијам Џорџ Пени, отац британске атомске бомбе. Под његовом контролом је изведена прва проба британског атомског оружја 1952. на острвима Монте Бело у западној Аустралији.

1991. – Летонија и Естонија постале независне државе.

1993. – Умро амерички вирусолог, поријеклом пољски Јеврејин, Алберт Брус Сејбин, проналазач вакцине против полиомиелитиса /заразна дечија парализа/. Тзв. Сејбинова вакцина, справљена од ослабјелих вируса, први пут је масовно примијењена у СССР-у. Био је професор Медицинског колеџа Универзитета у Синсинатију /САД/, потом предсједник Вајџмановог института у Израелу.

1996. – Арапски исламски терориста-самоубица у аутобусу у центру главног града Израела Јерусалиму усмртио 18 и ранио десет људи.

1996. – У Шпанији конзервативна Народна партија Хосеа Марије Аснара добила парламентарне изборе, окончавши 13-годишњу владавину социјалистичког премијера Фелипеа Гонсалеса.

1997. – Путнички воз у пакистанској провинцији Пенџаб у пуној брзини слетио са шина. Том приликом погинуло најмање 125 људи.

2002. Грађани Швајцарске изјаснили се на референдуму о уласку Швајцарске у Уједињене нације.

2003. – Умро Хорст Бухолц, немачки филмски глумац, један од “седморице величанствених”.

2004. – Музеј “Холокауст” из Вашингтона доставио Министарству просвјете Републике Српске микрофилмовану јасеновачку грађу, коју је Влада Српске 2000. године предала том музеју.

2010. – Умро српски књижевник, сликар и новинар Момчило Момо Kапор. Написао је “И друге приче”, “Фолиранти”, “Белешке једне Ане”, “Провинцијалац”, “Ада”, “Зое”… Његова дела превођена су на француски, руски, њемачки, пољски, чешки, бугарски, мађарски, словеначки и шведски језик.