Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Светог Саву, првог српског архиепископа – Савиндан.

Син Стефана Немање, великог жупана српског, рођен 1169. године. Као младић жудио за духовним животом, због чега је одбјегао у Свету Гору гдје се замонашио и са ријетком ревношћу прошао цио подвижнички устав.

Немања посљедује примјеру сина, те и сам дође у Свету Гору, гдје се замонаши и умре као монах Симеон. Сава је издејствовао код цара и патријарха независност Српске цркве, и постао први архиепископ српски. Подигао је, заједно са оцем својим, манастир Хиландар, а потом и многе друге манастире, цркве и школе по земљи српској. Путовао је у два маха на поклоњење светињама у Светој Земљи. Мирио браћу своју, завађену око власти; мирио Србе са сусједима њиховим и стварајући Српску цркву, стварао је кроз то српску државу и културу. Уносио је мир међу све балканске народе и радио је на добру свих, због чега је и био поштован и вољен од свих Балканаца. Народу српском он је дао хришћанску душу, која није пропала са пропашћу државе српске. Скончао у Трнову у вријеме цара Асена, разбољевши се послије службе Божје на Богојављење, 12. јануара 1236. године. Тијело му пренио краљ Владислав у манастир Милешеву, одакле га Синан-паша дигне и спали на Врачару у Београду, 27. априла 1594. године.

Тропар (глас 3):

Пути воводјашчаго в жизањ, наставник и первопрестолник и учитељ бил јеси; первјеје бо пришед, свјатитељу Саво, отечество твоје просвјетил јеси и порадив тоје духом свјатим, јако древа маслинаја в мислењем раји насадил јеси всеосвјашченаја твоја чада. Тјем јако апостолом и свјатитељем сопрестолнак, чтушче тја молим: моли Христа Бога даровати нам велију милост.

Свети Николај Велимировић. Пролог, 27 / 14. јануар.