Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Светог свештеномученика Климента.

Свештеномученик Климент, рођен у Риму од царскога рода, бјеше савременик светих апостола. Мајка му и два брата пловећи по мору буду занесени буром у разне стране; отац му оде да тражи жену и синове, па се и он изгуби. Тада Климент будући 24 године стар пође на исток да тражи своје родитеље и браћу.

У Александрији упозна апостола Варнаву, по том се придружи апостолу Петру, коме већ сљедоваху његова два брата, Фаустин и Фаустинијан. Промислом Божјим апостол Петар наиђе на мајку Климентову, као старицу просјакињу, а потом и на оца. И тако се опет састави цијела породица и сви као хришћани врате се у Рим. Климент се није одвајао од великог апостола, који га постави за епископа прије своје смрти. Послије мученичке смрти Петрове епископ у Риму бјеше Лин, потом Клит, – обојица за кратко време – па онда Климент. Са пламеном ревношћу управљаше Климент црквом Божјом, и обраћаше у вјеру Христову из дана у дан велики број невјерних. Још одреди он седам брзописаца, да пишу житија хришћана мученика, који у то вријеме страдаху за свога Господа. Цар Трајан протјера га у Херсон, гдје Климент нађе око 2000 изгнаних хришћана. Сви бјеху запослени на тешком послу тесања камена на једном безводном мјесту. Климента примише хришћани с великом радошћу, и он им бјеше живи извор утехе. Молитвом својом изведе воду из земље и обрати у хришћанство толики број невјерних мјештана да за једну годину подиже се на том мјесту 75 цркава. Да не би даље ширио вјеру Христову, Климент би осуђен на смрт и утопљен у море с каменом о врату, 101. године. Мошти његове чудотворне извађене су из мора тек у вријеме Светих Кирила и Методија.

Тропар (глас 1):

Мученик твој Господи Климент во страданији својем вјенец пријат нетљениј от тебе Бога нашего; имјејај бо крјепост твоју мучитељеј низложи, сокруши и демонов немошчнија дерзости; того молитвама спаси души нашја.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 08. децембар / 25. новембар.