Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Свету великомученицу Екатерину.

КАТЕРИНА МУДРА, ЗЕМАЉСКА ЦАРИЦА, РАДИ ХРИСТА СПАСА ПОСТА МУЧЕНИЦА.

Ћерка цара Консте. По смрти оца живјела с мајком својом у Александрији. А мајка јој бјеше потајна хришћанка, која преко свог духовног оца приведе и Екатерину вјери Христовој. У једној визији света Екатерина прими прстен од самог Господа Исуса, у знак обручења Њему.

Тај прстен до данас стоји на руци њеној. Бјеше Екатерина врло даровита од Бога и врло добро школована у грчкој философији, медицини, реторици и логици, и притом бјеше и необичне љепоте тјелесне. Када злочестиви цар Максенције сам приношаше жртве идолима и наређиваше другима да и они то чине, света Екатерина изађе смјело пред цара и изобличи идолопоклоничку заблуду његову. Видјећи је цар јачу од себе у мудрости и знању, позва педесет најмудријих људи, да се с њом препиру о вјери и да је посраме. Но Екатерина њих надмудри и посрами. Разјарени цар нареди да се свих педесет мудраца сагоре у огњу. Ови мудраци, по молитви свете Екатерине, пред смрт сви исповједише име Христово и објавише себе хришћанима. Када мученица бјеше у тамници, приведе у вјеру праву војводу царског Порфирија са двије стотине војника и саму царицу (Августу-Василису). Сви пострадаше за Христа. При мучењу свете Екатерине јави јој се ангел Божји, заустави и изломи точак, на коме света дјевојка би мучена; а потом јави јој се и сам Господ Христос и утјеши је. Послије многих мучења Екатерина би мачем посјечена у својој осамнаестој години, 24. новембра 310. године. Из њенога тијела истече млијеко умјесто крви. Чудотворне мошти почивају јој на Синају.

Тропар (глас 4):

Врлинама као свјетлошћу сунчаном си просвијетила невјерне мудраце, и као пресвијетли Мјесец ноћним путницима, одагнала си таму невјерја, и царицу си увјерила, и заједно са њом и мучитеља си изобличила, богозвана невјесто, блажена Екатерина. Са жељом си дошла у небески Дворац ка прекрасном Женику Христу, и од Њега си царским вијенцем увјенчана: Њему са Анђелима предстојећи, моли се за нас, који славимо преславну успомену твоју.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 07. децембар / 24. новембар.