Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Обрезање Господа Исуса Христа, те Светог Василија Великог.

У осми дан по рођењу би Младенац божански донесен у храм и обрезан сходно закону постојећем у Израиљу још од времена Аврамова. Том приликом надједоше му име Исус како је и благовијестио архангел Гаврил Пресветој Дјеви. Старозавјетно обрезање предображава новозавјетно крштење.

Обрезање Господа показује да је Он примио на себе истинско тијело људско а не привидно, како су доцније учили о Њему јеретици. Још је Господ обрезан и за то што је хтио да испуни сав закон, који је Он сам дао кроз пророке и праоце. Испунивши тај пропис законски Он га је замијенио крштењем у цркви Својој. “Јер у Христу Исусу нити што помаже обрезање ни необрезање, него нова твар” (Гал. 6, 15), објављује апостол.

Свети Василије Велики архиепископ Кесаријски

Рођен у вријеме цара Константина. Још као некрштен учио се 15 година у Атини философији, реторици, астрономији и свима осталим свјетским наукама тога времена. Школски другови су му били: Григорије Богослов и Јулијан, доцнији цар одступник. У зрелим годинама крстио се на ријеци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом. Био епископ Кесарије Кападокијске близу 10 година, а завршио свој земни живот напунивши 50 година од рођења. Велики поборник Православља, велика луча моралне чистоте и ревности вјерске, велики богословски ум, велики стројитељ и стуб цркве Божје – Василије се пунозаслужно назива Великим. У црквеној служби назива се пчелом цркве Христове, која носи мед вјернима и жаоком својом боде јеретике. Сачувана су многобројна дјела овога Оца Цркве, богословска, апологетска, подвижничка и канонска; исто тако и служба, названа по његовом имену. Ова служба служи се 10 пута у години, и то: 1. јануара, уочи Божића, уочи Богојављења, у све недјеље Часног поста осим Цвјетне, на Велики Четвртак и на Велику Суботу. Мирно се упокоји Свети Василије 1. јануара 379. гоине и пресели у царство Христово.

Тропар (глас 1):

Во всју земљу изиде вјешчаније твоје, јако пријемшују слово Твоје, имже богољепно научил јеси, человјеческија обичаји украсил јеси, царскоје свјашченије, оче преподобне: моли Христа Бога спастисја душам нашим.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 14 / 01. јануар.