Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Светог апостола Андреја Првозваног.

Син Јонин и брат Петров, родом из Витсаиде, рибар по занимању. Најприје је био учеником Светог Јована Крститеља, но када Свети Јован указа прстом на Господа Исуса говорећи: гле, јагње Божје! (Јов. 1, 36), тада Свети Андреј остави свога првога учитеља и пође за Исусом.

Потом Андреј приведе свога брата Петра ка Господу. По силаску Светог Духа паде у дио овоме првом апостолу Христовом да проповиједа Јеванђеље у Византији и Тракији, потом у земљама Дунавским, па у Русији и око Црног Мора и најзад у Епиру, Грчкој и Пелопонезу, гдје и пострада. У Византији постави првога епископа у лицу Светог Стахија; у Кијеву пободе крст на висини и прорече сјајну хришћанску будућност народу руском; по Тракији, Епиру, Грчкој и Пелопонезу преведе мноштво народа у вјеру и постави им епископе и свештенике. У граду Патрасу учини многа чудеса именом Христовим и задоби многе за Господа, међу којима бјеху брат и жена царског намјесника Егеата. Егеат разјарен због тога стави Андреју светога на муке, а потом распе на крсту. Докле год бјеше жив на крсту апостол Христов говораше корисне поуке хришћанима, који се бјеху сабрали око крста његова. Хтједе га народ скинути с крста, но он се опре томе. Најзад се апостол поче молити Богу и притом нека необична свјетлост обасја га цијелог. То свјетлосно обасјање трајаше пола сата и када оно ишчезе апостол предаде своју свету душу Богу. Тако сконча свој земни вијек првозвани апостол, који први од 12 великих апостола позна Господа и пође за Њим. Пострада Свети Андреј за свога Господа 62. године. Мошти његове бјеху пренијете у Цариград. Доцније глава му је пренијета у Рим, а једна рука у Москву.

Тропар (глас 4):

Јако апостолов первозваниј, и верховнаго сушчиј брат владицје всјех Андреје молисја: мир всељењеј даровати и душам нашим велију милост.

Свети Николај Велимировић, Пролог,13. децембар / 30. новембар.