Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Света 33 мученика у Мелитини и преподобног Лазара.

Свети Јерон би рођен у граду Тијани кападокијској од добре и благочестиве мајке Стратонике, која бјеше слијепа. Бјеше Јерон врло ревносан хришћанин и са великом синовском љубављу служаше слијепој мајци својој Стратоники. Из та два разлога не хтједе ићи у војску, него истуче и отјера оне, који бјеху послати да га узму. Јер жао бјеше Јерону оставити своју беспомоћну слијепу мајку и јер му тешко бјеше и помислити да ће као војник бити принуђен да се клања и жртвоприноси идолима. Најзад би Јерон ухваћен и са још неким хришћанима одведен пред кнеза у град Мелитину. Када бјеху на путу, једне ноћи јави се неко Јерону у бијелом одијелу и рече му: „Ево, Јероне, јављам ти спасење: нећеш војевати за цара земаљскога, него ћеш за Цара небесног подвиг свршити и скоро к Њему прећи да примиш од Њега чест и славу.“ И од те вијести испуни се срце Јероново радости неисказане. Кад стигоше у Мелитину, бјеху сви бачени у тамницу. Ту Јерон с великим жаром утврђиваше у вјери све затворене, молећи их да нико не отпадне но сви да драговољно предаду тјелеса своја на муке и смрт за Христа. Пред кнезом сви једногласно изјавише вјеру у Христа Господа, само један рођак Јеронов, по имену Виктор, отпаде од вјере. Јерону би одсјечена рука, по том би шибан и различно мучен, док најзад не би, заједно са осталима, мачем посјечен. Идући на губилиште њих 33 мученика пејваху псалам: Блажени непорочни на путу ходећи по закону Господњем. Да споменемо и по имену ове чесне мученике, чија су имена уписана у Књигу Живота: Исихије, Никандр, Атанасије, Мамант, Варахије, Калиник, Теоген, Никон, Лонгин, Теодор, Валерије, Ксант, Теодул, Калимах, Евгеније, Теодот, Острихије, Епифаније, Максимијан, Дулкитије, Клавдијан, Теофил, Гигантије, Доротеј, Теодор, Кастрихије, Аникит, Темелије, Евтихије, Иларион, Лиодот и Амонит. Неки Хрисант откупи одсјечену главу Јеронову и чесно је сахрани, а доцније над њом подиже цркву у име св. Јерона. А одсјечена рука мученикова би однесена његовој слијепој мајци. Пострада св. Јерон са дружином 298. год., и пређе у славу Христову.

Преподобни Лазар Галасијски

Стуб од свјетлости јавио се над кућом гдје се он родио. Из свог села Магнезије отишао у Јерусалим на поклоњење светињама, и тамо се замонашио у манастиру св. Саве Освештаног. Послије 10 година настанио се на гори Галасијској и подвизавао се на столпу као столпник. Чудотворац за живота и по смрти. Велико уважење према њему имао цар Константин Мономах. У старости преселио се Лазар свети у вјечност, крајем XI столећа.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 20 / 7. новембар.