Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Свету великомученицу Варвару, те преподобног Јована Дамаскина.

Отац ове славне сљедбенице Христове, Свете великомученице Варваре, која се од раних љета уневјести Христу, по имену Диоскор, бјеше знаменит положајем и богатством у граду Илиопољу Мисирском, а у вејри незнабожац.

Своју ћерку јединицу, мудру умом и красну ликом, затвори Диоскор у кулу високу, окружи је свим угодностима, даде јој слушкиње на службу, постави идоле за клањање, сазида јој купатило с два прозора. Посматрајући кроз прозор куле земљу доле и звјездано небо горе, Варвари се отвори ум благодаћу Божјом, те познаде јединог истинитог Бога Творца, иако немаде никога од људи за учитеља у томе. А када се њен отац једном удаљи из града, она изиђе из куле и, по Божјем Промислу, срете се с неким хришћанкама, које јој јавише истину вјере Христове. Срце се Варварино распламти љубављу према Христу Господу. Она нареди, те се просјече и трећи прозор на купатилу, да три прозора буду символом Свете Тројице; на једној стијени у купатилу прстом нацрта крст и крст се удуби у камен као гвожђем урезан; из њене стопе на поду купатила прокључа извор воде, која доцније многима причини исцјељење од болести. Узнав Диоскор вјеру своје ћерке, изби је сурово, истјера из куле и појури за њом да је убије. Стијена се једна раступи и сакри Варвару од суровог оца. Када се поново јави, отац је одведе началнику Мартијану, коме предаде ћерку на мучење. Невину Варвару раздјенуше и шибаху, док јој цијело тијело не би покривено крвљу и ранама. У тамници јави јој се сам Господ с ангелима и исцијели је. Видјевши то, нека жена Јулијанија, и сама пожели мучеништва. И бјеху обје страшно мучене и с поругом по граду вођене. Одсијекоше им груди женске, и крв многа из њих истече. Најзад их изведоше на губилиште, гдје сам отац закла ћерку своју, а војници Јулијанију. Тога истог дана удари гром у кућу Диоскорову и уби и њега и Мартијана. Пострада света Варвара 306. године. Мошти јој се чудотворне налазе у Кијеву. Прослављена у Царству Христовоме, она се много пута јављала до дана данашњега, понекад сама, понекад у пратњи Пресвете Богородице.

Тропар (глас 8):

     Варвару свјатују почтим; вражија бо сјети сокруши и јако птица избависја от њих, помошчију и оружијем креста, всечестнаја.

Преподобни Јован Дамаскин

Извор: Епархија Шумадијска

Најприје први министар калифа Абдалмелеха, а потом монах у манастиру Светог Саве Освећеног. Због ватреног заступања иконопоштовања у вријеме иконоборног цара Лава Исаврјанина, оклеветан би Јован од овога цара код калифа, који му одсијече десну руку. Он припаде на молитву пред иконом Пресвете Богородице и рука му се састави и зарасте чудесно. Видјећи то чудо, калиф се раскаја, но Јован не хтједе више остати код њега као великаш, него се повуче у манастир, гдје бјеше од почетка узор монасима у смјерности, послушности и свима прописаним подвизима монашким. Испјевао посмртне пјесме, саставио Октоих, Ирмологију, Месецослов, Канон пасхални, и написао многа богословска дјела, с надахнућем и дубином. Велики као монах, и као пјесник, и као богослов, и као војник истине Христове, Дамаскин се рачуна у велике Оце Цркве. Упокојио се мирно око 776. године у стотину четвртој години свога живота.

Тропар (глас 8):

Наставниче Православља, учитељу побожности и чистоте, свијећњаче васељене, богонадахнути украсу архијереја, Јоване премудри, учењем твојим све си просветио, свирало духовна, моли Христа Бога, да спасе душе наше.

Свети Николај Велимировић, Пролог,17 / 04. децембар.