Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Светог пророка Јоила, преподобног Прохора Пчињског, те преподобног Јована Рилског.

Други по реду из мањих пророка св. Јоил беше син Ватуилов, из колена Рувимова.

Живио на 800 година прије Христа. Пророковао биједу народа Израиљског и ропство Вавилонско за гријехе које почини пред Господом. Позивао народ на пост и свештенике на покајне плачне молитве, да би се Бог умилостивио. Наредите пост и вапијте ка Господу. Између тријема и олтара нека плачу свештеници. Прорекао је Јоил и силазак Духа Светога на апостоле, и изливање благодати Духа Божјега на све хришћане. Прорекао и описао Страшни Суд Божји. Прорекао и славу Цркве Божје свете.

Преподобни Прохор Пчињски

Прохор је рођен у првој половини XI вијека од побожних родитеља, Јована и Ане, у околини Овчег поља. По Житију, Прохор је рано изучио књижне мудрости и у свему био бољи од својих вршњака. У духовном усхићењу он одлази у пештеру Нагоричинску (источно од Куманова), близу данашњег манастира Старо Нагоричино, гдје среће ловца Диогена. Прохор му прорече да ће постати цар и рече му: сјети се и мене кад постанеш цар. То се и обистинило – Диоген поста византијски владар Роман IV Диоген (1067-1071). Житије даље казује да се пустиножитељ Прохор подвизавао тридесет година у планини Козјак (јужно од Врања), у једној малој пећини. Ту се и престави послије шездесет и двије године испосничког живота. Послије тридесет година преподобни Прохор се у сну јави цару Диогену и опомену га ријечима: „Зашто, Диогене, заборави своје пређашње хаљине и мене старца? Постарај се да ми подигнеш макар мали храм“. Цара обузе страх и са патријархом и пратњом пође у Жеглиговски крај у Нагоричино да тражи старца Прохора. Пошто га ту не нађе, пређе у планину Козјак. Послије много дана тражења пронађоше пећину и у њој мошти преподобног Прохора. На том мјесту цар подиже цркву у славу Светога Луке, а десно од ријеке Пчиње сагради храм посвећен преподобном Прохору. У томе храму, са десне стране олтара, положише свете мошти Преподобнога; из њих потече свето миро. Део моштију цар је однио у Цариград, један дио доспио је доцније у Љубостињу, а остали део и данас се налази у манастиру преподобног Прохора Пчињског под планином Козјак. О преподобном Прохору Пчињском, чије мошти и данас почивају у његовом манастиру и точе миро, сачувана су многа писана свједочанства, посебно о његовим чудотворним моштима. Српска црква овога свеца слави 1. новембра (односно 19. октобра по старом календару).

Тропар (глас 1):

Пустињи житељ, и в тјелеси ангел, и чудотворец показалсја јеси, богоносне отче наш Прохоре, постом, бдјенијем, молитвоју, небеснаја дарованија примиј, исцјељајеши недужнија и души вјероју притекајушчих к тебе. Слава давшему ти крјепост, слава вјенчашему тја, слава дјејствујушчему тобоју всјемисцјељенија.

Јован Рилски

На овај дан врши се спомен преноса моштију Светог Јована Рилског. Мошти овог светитеља пренијете су из Софије у Трново 1238. године. Овај велики подвижник и светилник Цркве православне родио се близу Софије у мјесту Скрину, у вријеме цара Бориса (852-889 г.). Родио се од биједних, но честитих родитеља. По смрти родитеља он се замонаши и удаљи у једну дивљу гору, и ту у једној пећини почне се подвизавати. Претрпео је ту многе напасти од демона и од људи, од разбојника и од својих сродника. Потом се пресели у планину Рилску, и настани у једном шупљем дрвету. Хранио се само травом, и бобом, који ту у близини почне расти по Божјем Промислу. Многе године он није видио лица човјечјег, док га, опет по Божјем Промислу, не открију чобани, који су трагали за својим изгубљеним овцама. Тако се светитељ прочује међу људима, и људи му почну долазити тражећи помоћи у болестима и мукама. Посјећивао га је и сам цар бугарски Петар, и тражио од њега савјета. Многи ревнитељи духовног живота настане се у близини Јовановој. Ту се убрзо построји храм и манастир. Св. Јован упокојио се мирно у Господу 18. августа 946. год. у 70 години свога живота. По смрти јавио се ученицима својим. Мошти његове пренешене су најприје у Софију, па у Мађарску, па у Трново, и најзад у манастир Рилски гдје и данас почивају. Рилски манастир је кроз вијекове био кула светиља и мјесто силе чудотворне и утјехе духовне за народ хришћански у Бугарској, нарочито пак у тешка времена робовања под Турцима.

Тропар (глас 1):

Темељу покајања, законе смерности, слико утјехе и духовног савршеиства, твој живот је био сличан анђелском, јер си у молитвама, посту и сузама пребивао, оче Јоване: Зато моли Христа Бога за душе наше.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 1. новембар / 19. октобар.