Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Пренос моштију Светог Јована Златоуста.

СВЕТИ ЈОВАН ТРУБА ЗЛАТОКОВНА, МИЛОСТ БОЖЈУ ЉУДИМА РАСТРУБИ.

Свети Јован Златоусти, златна труба Православља. Спомен овога свјетила цркве празнује се 13. новембра и 30. јануара. А овога датума празнује се пренос његових чесних моштију из јерменског села Комана, гдје је као изгнаник умро, у Цариград гдје је раније као патријарх управљао црквом.

Када се наврши тридесет година од његове смрти, патријарх Прокл одржи један говор у спомен свога духовног оца и наставника, и тим говором толико разгори љубав народа и цара Теодосија Млађег, према великом светитељу, да сви пожеле да се Златоустове мошти пренесу у Цариград.

Прича се да се ковчег с моштима никако није дао покренути с мјеста све док цар није написао писмо Златоусту, молећи га за опроштај (јер мајка Теодосијева, Евдоксија, виновна је била за прогонство светитеља) и призивајући га да дође у Цариград, негдашњу резиденцију своју. Кад је ово покајно писмо положено на ковчег, ковчег постане сасвим лак. При преносу, многи болесници који се дохватише ковчега, оздравише. Када су мошти приспјеле у пријестоницу, тада је цар поново над моштима молио светитеља за опроштај у име матере своје, и то као да она сама од себе говори: “Док ја живјех временим животом, пакост ти учиних, а сада када ти живиш бесмртним животом, буди користан души мојој. Слава моја прође и ништа ми не поможе; помози ми ти, оче, у слави твојој, помози ми прије него што будем осуђена на Суду Христовом!”  Када је светитељ унесен у цркву Светих Апостола и постављен у пријесто патријаршијски, тада је маса света чула из уста његових ријечи: “Мир всјем!” Пренос моштију светог Јована Златоуста извршен је 438. године (в. 30. јануар и 13. новембар).

Тропар (глас 8):

Благодат из твојих уста заблиста као свјетлост огња и просвијетли васељену, свијету стече ризницу несреброљубља и нама показа висину смиреноумља. Зато учећи нас твојим ријечима, оче Јоване Златоусти, моли Христа Бога Логоса, да спасе душе наше.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 9. фебруар / 27. јануар.