Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Светог мученика Јакова Персијанца, те Светог Јакова Ростовског.

Свети мученик Јаков Персијанац. Рођен у граду персијском Клапи, или Вилату, од хришћанских родитеља, у хришћанској вјери васпитан и хришћанском женом ожењен.

Цар персијски Издигерд заволи Јакова због његове даровитости и окретности, и учини га правим племићем на двору своме. Поласкан царем, Јаков се прелести и принесе жртву идолима, којима се и цар клањаше. Чувши за ово матер његова и жена, написаше му једно прекорно писмо у коме га оплакаше као богоотпадника и душевног мртваца, молећи га ипак при крају писма да би се покајао и Христу повратио. Ганут овим писмом Јаков се горко покаја и пред царем одважно исповједи вјеру своју у Христа Господа. Расрђен цар осуди га на смрт, но с тим, да му се одсијеца све дио по дио тијела док не издахне. Џелати дословце испунише ову заповијест свога нечестивог цара, и одсијекоше Јакову најприје прсте на рукама, па прсте на ногама, па ноге па руке, па рамена, најзад и главу. При сваком сјечењу мученик покајани одаваше благодарност Богу. Из његових рана исхођаше благоухани мирис као од кипариса. Тако овај дивни муж откаја гријех свој и представи се душом Христу Богу своме у царству небеском. Пострада око 400. године. Глава му се налази у Риму, а дио моштију у Португалији, гдје се празнује 22. маја.

Тропар (глас 4):

Страшним мучењем и добрим трпљењем све си задивио, многострадални: На колико су дијелова резали твоје тијело, а ти си благодарне и предивне молбе изрекао Господу: Зато си у страдању примио вијенац и узишао ка пријестолу небеског Цара, Христа Бога, Свети Јакове: Њега моли да се спасе душе наше.

Свети Јаков Ростовски

Извор: Црквени календар

Свети Јаков бјеше родом из Ростовске области. Рано се замонашио, и због свог подвижничког живота изабран и постављен за епископа Ростовског при митрополиту Пимену и великом кнезу Димитрију Јоановичу Донском. Али он епископом ростовским бјеше мало, и напусти пријесто из сљедећег разлога. Једна жена би ухваћена у гријеху. Ростовски кнез и бојари осудише је на смрт. У својој невољи она прибјеже к ногама ростовског архипастира Јакова, молећи га да је спасе од смрти. Свети Јаков се сажали на њу, по угледу на благог Господа Христа који не осуди доведену преда Њ блудницу, не предаде жену осуђену на смрт да се изврши смртна казна над њом, него јој одреди нарочито мјесто за покајање до краја њеног живота. Због оваког поступка кнез ростовски и грађани разљутише се на светог Јакова и отјераше свог доброг пастира са пријестола. Удаљујући се из града, свети Јаков дође на обалу Ростовског језера, скиде са себе своју архијерејску мантију, положи је на воду, прекрсти се, стаде на њу и крену језером. И прешавши тако око два километра изван града, светитељ изађе на обалу на оном мјесту гдје се сада налази Јаковљевски манастир. Ово необично чудо запрепасти кнеза и народ. Свима би јасно да су неправично поступили са својим архијерејем. Зато га молише да им опрости гријехе и са сузама га преклињаху да се врати на свој архијерејски пријесто. Незлобив и кротак, светитељ им опрости тешки гријех њихов, али одлучно одби да се врати на архијерејски пријесто. Крај језера, на самом мјесту гдје свети Јаков изиђе на обалу, он подиже једну колибу и живљаше у њој. И почеше се поштоваоци светога Јакова, којих бијаше много, скупљати око њега, да би живјели поред њега под његовим духовним руководством. Зато он подиже келије за братију, а затим и цркву у име зачећа свете Ане. У том манастиру свети Јаков сконча и дане земаљског живота свог. У вријеме епископовања светог Јакова у Ростову појави се јеретик, по имену Маркијан, који учаше да се не треба клањати светим иконама, називајући их идолима. Притом сијаше он и друге безбожне мисли. Својом краснорјечивошћу и књишком ученошћу он привуче на себе пажњу ростовскога кнеза, бојара и народа. Међутим светитељ ростовски Јаков, у присуству кнеза и народа, одржа с јеретиком јавну препирку, и објелодани и изобличи лаж његовог учења, тако да јеретик са стидом напусти Ростов. Чесне мошти светог Јакова почивају у манастиру њиме основаном, који се у част њега као оснивача назива Јаковљевски.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 10. децембар / 27. новембар.