Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Светог мученика Лонгина Сотника.

Божествени Матеј јеванђелист описујући страдање Господа Исуса Христа вели: а капетан и који с њим чуваху Исуса видјевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: заиста овај бијаше син Божији (Мат. 27, 54). Тај капетан беше овај блажени Лонгин, који са још двојицом војника својих поверова у Сина Божјег Исуса.

Он је био старјешина војника, који присуствоваху распећу Господа на Голготи, он — старјешина страже која је чувала гроб. Када старјешине Јеврејске сазнаше за васкрсење Христово, потплаћиваху војнике, да проносе лажну вијест, као да Христос није васкрсао него да су Га ученици Његови украли. Покушаше Јевреји да потплате и Лонгина, али се он не даде потплатити. Тада Јевреји прибјегоше своме уобичајеном начину, тј. ријешише да убију Лонгина. Сазнав за ово Лонгин скиде свој војнички појас, крсти се од апостола, заједно са она два своја друга, и заједно са овима тајно напусти Јерусалим и пресели се у Кападокију. Тамо се предаде посту и молитви, и као живи свједок васкрсења Христова обрати својом свједоџбом многе незнабошце у вјеру истиниту. Потом се удаљио у село на имање свога оца. Но злоба јеврејска ни ту га не остави на миру. По клевети Јевреја посла Пилат војнике да посијеку Лонгина. Лонгин свети провидје духом приближење својих џелата, па им изађе у сусрет и сврати их у дом свој не казујући им се ко је. Добро угошћени војници легоше спавати, а св. Лонгин стаде на молитву, и мољаше се цијелу ту ноћ, припремајући себе за смрт. Изјутра оде и доведе и она два своја друга, обуче се у бијеле погребне хаљине, поучи своју чељад у кући и показа им мјесто на једном брдашцу, где ће га сахранити. Тада се јави војницима и рече им, да је он Лонгин, кога они траже. Војници се збунише и застидјеше, и не мишљаху посијећи Лонгина, но овај навали на њих, да испуне заповијест старјешине свога. И бише посјечени Лонгин и два друга његова. Главу Лонгинову однијеше војници Пилату, Пилат је предаде Јеврејима, а ови је зарише у ђубре ван града.

Тропар (глас 4):

Мученик Твој Господе, Лонгин, у страдању своме је примио непропадљиви вијенац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље побиједи, а разори и немоћну дрскост демона: Његовим молитвама спаси душе наше.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 29 / 16. октобар.