Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Светог Дионисија Ареопагита.

Убраја се у седамдесет мањих апостола. Овај дивни муж бЈеше од знамените незнабожачке фамилије из Атине. Свршивши школу филозофије у Атини оде у Мисир да још учи. У то вријеме једнога дана издахну Господ Христос на крсту, и сунце помрча, и би тама и у Мисиру 3 сата. Тада Дионисије узвикну: „Или Бог Творац свијета страда, или овај свијет скончава“. Вративши се у Атину ожени се женом Дамаром, и имаше с њом синове. Бјеше члан највишега суда код Грка, Ареопага, због чега му је и остало назвање Ареопагит. Када апостол Павле проповиједаше Јеванђеље у Атини, крсти се Дионисије са цијелим домом својим. Од Павла би посвећен за епископа Атинског (јер бјеше оставио и жену и дјецу и положај свој ради љубави Христове). Путоваше с Павлом довољно дуго и упозна све остале апостоле Христове. Ходио је нарочито у Јерусалим, да види Пресвету Богородицу, и описао је тај сусрет с њом у једном дјелу свом. Био је и на погребу Свете Пречисте заједно са осталим апостолима. Када учитељ његов св. Павле мученички пострада, пожели и Дионисије такву смрт себи. И оде у Галију на проповијед Јеванђеља међу варварима, заједно с Рустиком презвитером и Елевтеријем ђаконом. Претрпе много, али и успје много. Његовим трудом многи се незнабошци обратише у вјеру Христову. Дионисије сагради у Паризу малу црквицу, где служаше службу Божју. Када му бјеше 90 година, би ухваћен и мучен за Христа, заједно са Рустиком и Елевтеријем, док их сву тројицу најзад мачем не посијекоше. Одсјечена глава св. Дионисија одскочила је на велику раздаљину и пала пред неку хришћанку Катулу, која ју заједно са тијелом чесно сахрани. Пострадао у време Дометијана 96. год. Написао знаменита дела: о именима Божјим, о небесној и црквеној јерархији, о тајанственом Богословљу, о Пресветој Богородици.

Тропар (глас 4):

Благости се научивши и бивши разуман у свему, благом савешћу достојно си се обукао. Напојио си се од сасуда изабраног, тајни неизречених, веру сачувавши, добар крај имајући, свештеномучениче Дионисије: Моли Христа Бога, да спасе душе наше.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 16 / 03 октобар.

(Извор фотографије: Светигора)