Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Светог апостола Тимотеја и преподобног мученика Атанасија.

Један од Седамдесет апостола. Рођен у Листри Ликаонској од оца Грка и мајке Јеврејке. Мајку и бабу му похваљује апостол Павле због вјере нелицемјерне (2. Тим 1, 4-5). У Листри се Тимотеј срео први пут са великим апостолом и сам био свједок када је Павле исцијелио хромог од рођења.

Доцније је Тимотеј био безмало сталан сапутник Павлов, обишавши са њим Ахају, Македонију, Италију и Шпанију. Велики ревнитељ вјере, изврстан бесједник и сладак душом, Тимотеј је много допринио распрострањењу и утврђењу вјере хришћанске. Павле га назива правим сином у вјери (1. Тим 1, 2). По мученичкој смрти Павловој Тимотеј је имао за учитеља светог Јована Јеванђелиста. Али када овога цар Дометијан прогна из Ефеса на острво Патмос, Тимотеј оста у Ефесу да епископује. У вријеме неког идолског празника званог Катагогиум, незнабошци, кивни на хришћане, мучки и под маскама нападну Тимотеја и убију га (око 93. године). Часне мошти његове доцније су пренијете у Цариград и сахрањене у цркви Светих Апостола, до гроба светог Луке Јеванђелиста и светог Андреја Првозваног.

Тропар (глас 4):

Научивши се благости и бивши разуман у свему, благом савјешћу достојно си се обукао. Напојио си се од сасуда изабраног (Павла) тајни неизречених, вјеру сачувавши, добар крај имајући, Апостоле Тимотеје: Моли Христа Бога, да спасе душе наше.

Преподобни мученик Анастасије

Персијанац по роду. Незнабожачко му име бјеше Магундат. Када цар Ираклије ратоваше с Персијанцима, Магундат пребјегне хришћанима, оде у Јерусалим гдје се крсти и добије име Анастасије. Не бјеше му доста што се крстио, него се и замонаши, да би се сав предао служењу Господа. Поред осталих подвига врло је рано читао житије светих мученика и читајући, квасио је књигу сузама, и сам жарко чезнући за мучеништвом. Господ га је најзад увјенчао вијенцем мученичким. Дуго лежаше у тамници и би љуто мучен, док му цар Хозрое не изрече смртну пресуду. По тој пресуди Анастасије би удављен у води, па послије извађен из воде и џелат му одсијече главу и посла цару. Пострада 22. јануара 628. године у граду Бетсалое, близу Ниниве.

Тропар (глас 4):

Мученик Твој Господе, Анастасије, у страдању своме је примио непропадљиви вијенац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље побиједи, а разори и немоћну дрскост демона: Његовим молитвама спаси душе наше.

Свети Николај Велимировић, Пролог,  4. фебруар / 22. јануар.