Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Прво (IV вијек) и Друго (452.год.) обретење главе Светог Јована Крститеља.

Након усјековања, његово тијело су узели његови ученици и сахранили у самаријском граду у Севастији, а часну главу Иродијада баци на депонију. Урадила је то зато што  није хтјела да му се глава сахрањује заједно са тијелом, јер се бојала да пророк некако не васкрсне. Али Јована, жена Хузе  дворјанина Иродова, коју свети Лука спомиње у јеванђељу,  потајно је узела свету главу, ставила је у посуду и сахранила на Маслинској гори на једном од Иродових имања. Након много година, ова земља прешла у власништво благочестивому велможи Инокентију, који се замонашио и живио у Богу и који је тамо почео да гради цркву. Копајући темељ, у земљи, пронашао је сасуд са часном главом. Инокентије је сазнао о величини светиње кроз благодатно знамење који су долазили од ње. Тако се десило прво обретење (проналазак) главе. Инокентије ју је чувао са највећим пијететом, али прије своје смрти, плашећи се да светињу не исмијавају невјерници, поново ју је сакрио на истом мјесту гдје ју је и нашао. Послије његове смрти црква је запустила и разрушила се.

У доба Константина Великог, када је хришћанска вјера почела да цвијета, сам свети Претеча јавио се двојици монаха и открио мјесто његове часне главе. Од тада су ову светињу сукцесивно чували побожни хришћани, све док аријански свештеник Јевстатије није постао њен власник. Завео је многе болеснике који су били излијечени од свете главе, приписујући благодат јереси аријанизма.

Када је откривено његово богохуљење, побјегао је, сахранивши светињу у пећини у близини Емесе. Тада је на овом мјесту настао манастир. Године 452. свети Јован Крститељ је архимандриту овог манастира Маркелу показао мјесто скривања главе у виђењу. Ово обретење почело је да се слави као Друго. Тако је 452. године, други пут пронађена Претечина глава и тада је пренесена из Емесе у Халкидон, а одатле у Цариград.

Тропар (глас 4):

Претечина глава засијавши из земље испушта светлост вечну и вјернима исцјељење. На Небу сабира збор Анђела и на Земљи позива род људски да сложно узносе славу Христу Богу.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 09. март / 24. фебруар.