Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају преподобног Патапија, те Свете апостоле Состена, Аполоса и друге с њима.

Преподобни Патапије је рођен и васпитан у вјери и страху Божјем у граду Тиви Мисирској од родитеља благовјерних. Рано увидје и презре сујету овога свијета и удаљи се у пустињу Мисирску, гдје се предаде подвигу очишћења срца свога од свих свјетских жеља и помисли ради љубави Божје.

Но када се добродјетељ његова прочу међу људима, почеше му људи доходити и од њега утољења својим мукама искати. Бојећи се славе људске, која ум људски помрачава и од Бога одваја, Патапије побјеже из те пустиње у Цариград. Јер, мишљаше овај чудни светитељ, да ће се можда лакше скрити од људи међу људима у граду неголи у пустињи. Близу цркве Влахерне у Цариграду направи себи колибу, и ту, затворен и непознат, настави свој прекинути испоснички подвиг. Но свјетлост се не да скрити. Неки дечко, слијеп од рођења, вођен Промислом Божјим, дође светом Патапију и замоли га за молитву Богу, да би прогледао и видио твар Божју, те још већма Бога прославио. Смиловао се Патапије на страдалника, помоли се Богу и дечко прогледа. То чудо откри богоугодника цијелој пријестоници и људи поврвјеше њему за лијек, утјеху или поуку. Једног знаменитог човјека исцијели Патапије од водене болести прекрстивши га крстом и помазавши га јелејем. Једнога младића ослободи од духа нечиста, који га љуто мучаше, ослободи га направивши знак крста руком по ваздуху. И изађе зли дух из створења Божјег као дим, с криком великим. Жену неку, која имаше рану на грудима, испуњену црвима, прекрсти и учини здравом. И многа друга чудеса пројави свети Патапије све молитвом, именом Христовим и крсним знамењем. У старости дубокој упокоји се и пређе у Царство небеско, у VII веку.

Тропар (глас 8):

     У теби се, оче, сигурно спасе боголикост, јер си примивши Крст, слиједио Христа. Дјелима си учио презирати тијело, желећи више за душу ствари бесмртне, зато и са Анђелима, Свети Патапије, радује се дух твој.

Свети апостоли Состен, Аполос, Тихик, Епафродит, Онисифор, Кифа и Кесар

Извор: Пријатељ Божији

Сви они празнују се 4. јануара са осталим мањим апостолима. Посебно празнује се свети Аполос 10. септембра, Онисифор 7. септембра, Кифа и Кесар 30. марта. Свети Состен би епископ у Кесарији. Тихик – његов насљедник на истом мјесту, Епафродит у Адријанији Памфилијској, Кифа у Иконији, а Кесар у Корони Пелопонеској. Сви с пламеном љубављу проповедаху Јеванђеље Христово и за Његово свето име муке претрпјеше и у царство вјечне радости пређоше.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 21 / 08. децембар.