Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Свету великомученицу Анастасију.

Ова славна јунакиња вјере Христове роди се у Риму у дому сенаторском и богатом, од оца паганина и мајке хришћанке. Од ране младости прилијепи се љубављу ка Господу Исусу, руковођена у науци Христовој неким благочестивим учитељем Хрисогоном. Приморана оцем, Анастасија ступи у брак с неким незнабожачким властелином Публијем.

Но, изговарајући се на женску болест, она никако не хтједе с њим ступити у тјелесне везе. Због тога је муж горко мучаше затвором и глађу. А још веће муке удари на њу, када дознаде, да она тајно одлази у тамнице хришћанским мученицима, односи им понуде, служи им, пере им ране, дреши узе њихове. Но Божјим Промислом би ослобођена од опаког мужа. Послан би Публије царем у Персију, па путујући морем, утону. Тада света Анастасија поче слободно служити мученим хришћанима и својим великим насљедством тешити сиромахе делећи им милостињу. Једном цар Диоклецијан бјеше у граду Аквилеји, па нареди, да му доведу исповједника Христова Хрисогона. Овога праћаше на путу света Анастасија. Хрисогону светом би одсечена глава по царевој заповијести. Тада пострадаше и три сестре, Агапија, Хионија и Ирина (в. 16. април): прве двије бачене у огањ, а трећа стријелом простријељена. Њихова тијела узе света Анастасија, зави у бијело платно и многим ароматима обложив, чесно сахрани. Потом Анастасија оде у Македонију, гдје помагаше страдалницима Христовим. Ту би распозната као хришћанка, због чега би ухваћена и вођена на саслушања и истјазања код разних судија. Желећи умријети за Христа љубљенога, Анастасија непрестано вапијаше у срцу к Њему. Некакав началник жречева Улпијан хтједе се похотљиво коснути тијела свете Анастасије, но ослијепе наједном и издахну. Осуђена на смрт глађу, света Анастасија прележа у тамници тридесет дана без хране, хранећи се једино сузама и молитвом. Потом стављена у лађу са још неколико хришћана да буде потопљена, но Бог је и од те смрти сачува. Најзад би над огњем привезана ногама и рукама за четири коца, те предаде Богу душу своју свету. Пострада и пресели се у Царство Христово 304. године.

Тропар (глас 4):

Овчица Твоја Исусе, Анастасија, зове силним гласом: “Тебе Жениче мој љубим и тражећи Те страдам, и распињем се и сахрањујем у крштењу Твоме. И страдам ради Тебе, да бих царствовала с Тобом, и умирем за Тебе, да бих живјела с Тобом. Прими ме као чисту жртву, с љубављу жртвовану за Тебе.” Њеним молитвама, као Милостив, спаси душе наше.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 04. јануар / 22. децембар.