ПРЕПОДОБНИ МАКАРИЈЕ ЕГИПАТСКИ; СВЕТИ МАРКО ЕФЕСКИ

Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају преподобног Макарија Египатског и Светог Марка Ефеског.
Макарије Египатски, Мисирац, један од млађих савременика Антонија Великог. Отац му био свештеник. Из послушности према родитељима ожени се, но жена му убрзо умре и он се удаљи у пустињу гдје проведе пуних шездесет година у труду и борби, унутрашњој и спољашњој, за царство небеско. Кад су га питали, зашто је толико сув и кад једе и кад не једе, он одговори: “Од страха Божијега”.
Толико је успио очистити свој ум од злих помисли и срце своје од злих жеља да га је Бог обдарио обилатим даром чудотворства, тако да је и мртве из гроба васкрсавао. Његово смирење задивљавало је људе и демоне. Рече му једном демон: “Има само једно, у чему те ја не могу надвладати; то није пост, јер ја не једем никад ништа; то није ни бдење, јер ја не спавам никад”. “Него шта је то?” упита га Макарије. “Твоје смирење”, одговори демон. Своме ученику Пафнутију говорио је Макарије често: “Не осуђуј никога и бићеш спасен”. Живео је деведесет седам година. Пред смрт на девет дана јавили му се из онога света свети Антоније и свети Пахомије и навијестили му да ће кроз девет дана умријети, што се и догоди. Још му се пред саму смрт јавио херувим који му је открио у визији блажени свет небески, похвалио труд и врлину његову и рекао му да је послат да му узме душу у Царство небеско. Упокојио се 390. године.
Тропар (глас 1):
Као пустињски житељ и у тијелу Анђео и чудотворац, показао си се богоносни оче наш Макарије. Постом, бдењем и молитвама, небеске дарове си примио, исцјељујући болести оних који ти са вјером долазе. Слава Ономе који ти је дао снагу, који те је прославио и који кроз тебе дарује свима исцељење.
Свети Марко, архиепископ Ефески

Светилник и храбри поборник Цркве Христове. Родио се у Цариграду 1391. године од родитеља племенитог рода. Изучио је философске и теолошке науке, прво код свог оца Георгија, ђакона, а послије код других славних учитеља тог доба. Када је имао 25 година, раздао је све своје имање и отишао на подвижнички живот на острвце Антигона у Мраморном мору.
Знаменит због одважног штићења Православља на Флорентинском сабору упркос и цара и папе. Упокојио се мирно 1452. године. На смртном одру молио свога ученика Георгија, доцније славног патријарха Генадија, да се чува замки Запада и да брани Православље.
Свети Николај Велимировић, Пролог, 01. фебруар.








