Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Светог Григорија Богослова и преподобног Публија.

Рођен у Назианзу од оца Јелина и мајке хришћанке. Прије крштења учио се у Атини заједно са Василијем Великим и Јулијаном Одступником. Често је он прорицао Јулијану да ће бити одступник од вјере и гонитељ цркве, што се и збило. На Григорија је нарочито много утицала добра му мајка Нона. Када заврши своје учење, Григорије се крсти.

Свети Василије рукоположио га је за епископа сасимског, а цар Теодосије Велики ускоро га позове на упражњени пријесто архиепископа цариградског. Саставио је многобројна дјела, од којих су му најславнија она из Богословља, због чега је и назват Богословом. Нарочито је знаменито по дубини његово дјело Бесједе о Светој Тројици. Још је писао против јеретика Македонија, који је криво учио о Духу Светоме (као да је Дух створење Божје), и против Аполинарија, који је криво учио, као да Христос није имао човјечје душе, него да му је божанство било мјесто душе. Писао је такође и против цара Јулијана Одступника, свог негдашњег школског друга. Када на Сабору 381. године, наста распра око његовог избора за архиепископа, он се повуче сам, изјавивши: “Не могу нас лишити Бога они који нас лишавају пријестола”. Затим напусти Цариград, оде у Назијанз, и тамо проживје до смрти у повучености, молитви и писању корисних књига. Иако је цијелог живота био слаба здравља, ипак је доживио осамдесету годину. Мошти су му доцније пренијете у Рим, а глава му се налази у Успенском собору у Москви. Био је и остао велико и дивно свјетло цркве православне, како по кротости и чистоти карактера тако и по ненадмашној дубини ума. Упокојио се у Господу 390. године.

Тропар (глас 1):

Пастирска свирала богословља твога, говорничке побиједи трубе, јер као да је из дубине духа тражена, приложи се доброти твога гласа: Зато моли Христа Бога, оче Григорије, да спасе душе наше.

     Преподобни Публије

Најприје био сенатор па познавши свјетлост Христову, остави почасти, раздаде имање сиромасима и предаде се подвижничком животу у близини свога града Зевгмата на Еуфрату. Основао двије обитељи и упокојио се у Господу 380. године.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 7. фебруар / 25. јануар.