Догађаји

1667 — Склапањем Андрусовског примирја завршен је тринаестогодишњи рат Русије и Пољско-литванске заједнице.

1788 — Аустријски цар Јосиф II објавио рат Турској. У рату, који је завршен 1791. по Аустрију неповољним Свиштовским миром, на аустријској страни учествовали и српски добровољци под вођством Коче Анђелковића.

1825 — Пошто ниједан председнички кандидат није освојио већину електорских гласова на изборима 1824., Представнички дом је изабрао Џона Квинсија Адамса за председника САД.

1861 — Џеферсон Дејвис је изабран за привременог председника Конфедеративних Америчких Држава од Конфедеративне конвенције у Монтгомерију.

1909 — Француска и Немачка постигле споразум о Мароку, којим је Берлин признао посебне интересе Париза у тој земљи, у замену за економске концесије.

1934 — Југославија, Грчка, Турска и Румунија у Атини потписале Балкански пакт, одбрамбени савез од бугарских и италијанских аспирација.

1942 — У њујоршкој луци избио пожар на француском путничком броду „Нормандија“, тада највећем и најелегантнијем на свету, после чега је брод потонуо.

1950 — Сенатор Џозеф Макарти је одржао говор у ком је оптужио Стејт департмент да је пун комуниста, покренувши период политичких прогона познат као макартизам.

1965 — Прве америчке борбене трупе су послате у Јужни Вијетнам.

1981 — Генерал Војћех Јарузелски постао премијер Пољске.

1986 — Халејева комета се појавила у унутрашњости Сунчевог система.

1991 — На референдуму у Литванији, из којег су били искључени грађани руске националности, више од 90% бирача гласало за отцепљење од СССР.

1996 — У снажној експлозији у Лондону, коју су подметнули припадници Ирске републиканске армије, погинуле две особе, а око 100 их повређено. Тим нападом прекинуто 17-месечно примирје.

1999 — Кина прекинула дипломатске односе с Македонијом због одлуке Владе у Скопљу да успостави дипломатске односе с Тајваном.

Рођења

1737 — Томас Пејн, амерички писац и револуционар.

1849 — Павле Јовановић, новинар, покретач „Србобрана”, првог српског политичког листа у Хрватској.

1943 — Џо Пеши, амерички глумац и музичар.

1947 — Карла дел Понте, главна тужитељица Хашког трибунала.

1972 — Дарен Фергусон, шкотски фудбалер и фудбалски тренер.

Смрти

1881 — Фјодор Достојевски, руски књижевник

1957 — Миклош Хорти, мађарски диктатор.

1977 — Сергеј Иљушин, руски конструктор авиона.

1984 — Јуриј Андропов, шеф совјетске државе и владајуће Комунистичке партије.

2018 — Небојша Глоговац, српски глумац.