Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Свету мученицу Татијану, те икону Богородица Млекопитатељица.

Икона Млекопитатељица – тако се зове икона Пресвете Богородице, коју је донио Свети Сава Српски из манастира Светог Саве Освећеног код Јерусалима и положио је у своју Посницу на Кареји у Светој Гори.

Извор: Hilandar.info

И тако се испунило пророчанство Светог Саве Освећеног, изречено на осамсто година прије тога, да ће доћи неки свештеник српски Сава и да му се има предати та икона и жезал његов. Кад је Сава Српски посјетио манастир Светог Саве Освећеног, монаси се сјете пророчанства оснивача своје обитељи и предаду Сави Српском икону и жезал. Та икона постављена је с десне стране царских двери у Посници, а жезал у једној келији, званој “Патерица”, на Кареји.

Тропар (глас 1):

Вољом Очевом од божанског Духа без сјемена си зачела Сина Божијег. Јер Онај који је од Оца без матере прије свих вијекова, ради нашег спасења произишао је из тебе, без оца, тјелесно, као Младенац (Дијете), и млијеком си га својим хранила. Зато не престај да се молиш за избављење душа наших од свих жалости.

Света мученица Татијана

Римљанка, од великоименитих родитеља. Хришћанка и ђакониса при цркви. По смрти цара Хелиогабала цароваше у Риму цар Александар, чија мајка Мамеја бјеше хришћанка. Сам цар бјеше колебљив и неодлучан у вјери, због чега држаше у свом двору кип Христов и Аполонов, и Аврамов и Орфејев. Доглавници његови гоњаху хришћане и без наредбе цареве. Када изведоше Татијану дјевицу на мучење, она се мољаше Богу за своје мучитеље. И гле, њима се очи отворише и они видјеше четири ангела около мученице.

Видјећи то, осам њих повјероваше у Христа, због чега бише и они мучени и убијени. Свету Татијану продужише мучити: шибаху је, одсијецаху јој месо, стругаху је жељезом, и тако сву изнакарађену и искрвављену бацаху је увече у тамницу да би је сутрадан опет ударали на нове муке. Но Бог пошиљаше ангеле Своје у тамницу, те је храбраху и ране јој исцјељиваху, тако да се Татијана свако јутро јављаше пред мучитељима потпуно здрава. Бацише је пред лава, но лав се умиљаваше око ње и не нашкоди јој ништа. Остригоше јој косу мислећи, по свом незнабожачком уму, да јој је у коси скривена нека враџбина, нека сила волшебна. Најзад, изведоше је, заједно са оцем њеним, и посјекоше обоје мачем. Тако сконча свој земни живот око 225. године и би увјенчана бесмртним вијенцем славе ова јуначна дјевица, која имаше слабо женско тијело но дух мушки и војводски.

Тропар (глас 4):

Овчица Твоја Исусе, Татијана, зове силним гласом: “Тебе Жениче мој љубим и тражећи Те страдам, и распињем се и сахрањујем у крштењу Твоме. И страдам ради Тебе, да бих царствовала с Тобом, и умирем за Тебе, да бих живјела с Тобом. Прими ме као чисту жртву, с љубављу жртвовану за Тебе.” Њеним молитвама, као Милостив, спаси душе наше.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 25 / 12. јануар.