Све је очигледније да технократски систем у којем живимо представља својеврстан систем ћутања о свему ономе о чему је још увијек могуће говорити са различитих становишта. А за такво ћутање се, дабоме, васпитава. Када су ствари тако постављене, није требало дуго чекати да човјек духовно обневиди, да постане слијеп за све око себе, да додатно затупи оне исконске вриједности и осјећања својствена бићу обдареном Логосом. Тако је егоцентричност постала једна од основних карактеристика модерног свијета и човјека. Тек данас се у свој својој погубности обистињава она чувена мисао родоначелника атеистичког егзистенцијализма Жан-Пола Сартра: „Онај други за мене је пакао.” Ово је ера индивидуализма, зато је упитно да ли ће успјети да породи ишта истински велико, племенито и трајно.

Живимо инстант животе, у којима немамо времена да застанемо и запитамо се шта смо то постали, куда идемо, за чим журимо. Мјерне јединице успјеха и среће напрасно су постали лајкови, фоловери, сaбскрајбери… И даћемо све за једног више. Оног тренутка када смо изгубили осјећање стида за своје поступке и понашање, оно што се до тада сматрало неприлично, перверзно и вулгарно, напросто је конвертовано у – оригинално и пожељно. Самим тим, наша глупост и интелектуални хендикепи могу успјешно и брзо да се материјализују, јер никада није било лакше постати познат, само што више није важно – по чему.

Извор фотографије: Nova

Јасно је свима у какву се неплодну и јалову духовну шуму претворила данашња Европа и колико су опасни сјемена и плодови које отуда разни вјетрови доносе до нас, понајвише стога што се овдје лако примају и „тиће“. Стога ми се чини да бити у тренду, бити cool, бити in, често подразумијева да се повинујемо свезаступљеној глупости и лажима којим нас суптилно трују. Док, ићи у корак са свијетом, углавном не значи ништа друго него срљати у духовни амбис.

С друге стране, експанзија паметних уређаја узела је свој данак, боље рећи, испунила своју мисију. Повезујући људе, отуђила их је једне од других, од себе. Нудећи им свијет на длану, приковала их је у мјесто, заслијепила јефтиним триковима, духовно осакатила. А човјек отуђен и везан, глув, слијеп и сакат, несрећан је човјек, неостварен и депресиван, болестан.

Извор фотографије: Vaš psiholog

У том мору бескорисних и бесмислених информација, које наш мозак не може поштено ни да обради, да не кажем – свари, које нам, у ствари, само на један перфидан начин одвраћају пажњу од суштине, губимо додир са стварношћу и улазимо у један, врло опасан, виртуелни свијет. Ту нам се пружа прилика да сви, уз одређени филтер наравно, будемо подједнако актуелни, успјешни и задовољни. Али иза тих вјештачких осмијеха, који све више личе на грч и вапај за животом, скрива се једна фрустрирајућа туробност. Надохват руке, а ипак недокучив, живот се одвија негдје другдје, јер бити жив није исто што и живјети.

Огњен Кандић