Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Светог Теодора Стратилата и Светог Саву, другог архиепископа српског.

Има мучеништва драгоцјенијег од драгоцјеног. Драгоцјеност мучеништва зависи од величине блага које један хришћанин напусти и мјесто тога прими страдање; и зависи још од величине страдања, које он поднесе Христа ради. Свети Теодор, војвода римски, у војсци цара Ликинија и градоначелник града Ираклије, презре и своју младост, и љепоту, и чин војводски, и милост царску, и мјесто свега тога прими на се грозне муке Христа ради.

Најприје би Теодор шибан, и прими шест стотина удараца по леђима и пет стотина по трбуху; потом би на крст дигнут и сав стријелама изрешетан. Најзад мачем посјечен. Зашто све то? Зато што Теодор свети љубљаше Христа Господа изнад свега у свијету; што презре глупу идолопоклоничку сујевјерицу цара Ликинија, што скруши идоле од сребра и злата, и раздаде комађе од њих сиромасима; што обрати многе у вјеру Христову, и што позва и самога цара Ликинија да се одрече идола и повјерује у јединог живог Бога. За све вријеме мучења свети Теодор је непрестано говорио: “Слава Теби Боже мој, слава Ти!” Пострада свети Теодор 8. фебруара 319. године у три часа по подне и пресели се у царство Христово. Он се сматра заштитником војника који га призивају у помоћ. Чудотворне мошти његове пренијете су из Евхаите у Цариград и сахрањене у цркви Влахерни.

Тропар (глас 4):

Мудрим војевањем за истину, мучениче, био си добри војвода небеског Цара, Свети Теодоре. Оружјем вјере наоружавао си се мудро и побиједио војске демона, и показао си се као побједоносни страдалац: Зато те са вјером увијек прослављамо.

Свети Сава II, архиепископ српски

Син краља Стефана Првовјенчаног, а синовац светог Саве I. Прије монашења звао се Предислав. Сљедујући пример свог великог стрица Предислав се замонаши и ревносно преда подвигу. Изабран за архиепископа српског послије светог Арсенија, под именом Саве II, он је управљао црквом с великом преданошћу и љубављу. Упокојио се 1268. године. Мошти му леже у манастиру у Пећи.

Тропар (глас 4):

Уздизање вјере и образ кротости, и као дрво усред Раја светим дјелима твојим свет си просветио, због тога ка часним моштима твојим са љубављу прилазимо, цјеливамо их и вјерно ти појемо: Буди у помоћи онима који у пјесмама величају свету и свијетлу успомену твоју, милостиви светитељу, оче Саво, и молимо те да се молиш Христу Богу да спасе душе наше.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 21 / 08. фебруар.