Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају преподобномученике Галактикона и Епистиму.

Родом из града Едесе у Финикији, обоје од родитеља незнабожачких. Мати Галактионова бјеше нероткиња све док не би крштена. По том приведе она и мужа свога к вјери правој, и крсти и васпита у вјери хришћанској сина свога Галактиона. Када Галактион приспје за женидбу, упокоји му се добра мајка Левкипија, а отац обручи за њ неку дјевицу Епистиму. Галактион не хтједе нипошто ступати у брак, те најприје усавјетова Епистиму да се крсти, а по том и да се замонаши истовремено са њим. Удаљише се обоје на гору Пуплион, Галактион у мушки, а Епистима у женски манастир. И свако од њих двоје показа се у свом манастиру право свјетило. Први на труду, први на молитви, први у смирености и послушности, први у љубави. Из манастира не излажаху, нити једно друго видјеше више осим пред смрт. Наста љуто гоњење, и њих двоје бјеху изведени на суд. И када Галактиона немилосрдно шибаху, Епистима плакаше. Тада и њу шибаше. По том одсијекоше им руке, па ноге, па најзад и главе. Њихова тијела узе Евтолије и чесно сахрани. А тај Евтолије бјеше најпре роб Епистиминих родитеља, а послије монах заједно са Галактионом. Он и написа житије ових дивних Христових мученика, који пострадаше и вијенце на небу примише 253. год.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 18 / 5. новембар.