Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају свештеномученика Климента, епископа Анкирског.

Рођен 258. године, у граду Анкири од оца незнабошца и мајке хришћанке. Његова благочестива мајка Ефросинија прорече своме сину мученичку смрт и остави овај свијет када Клименту бјеше дванаест година. Њена другарица Софија узме Климента у своју кућу као сина, и поможе његово васпитавање у хришћанском духу.

Толико бјеше Климент прочувен због свог добродјетељног живота да би изабран за епископа анкирског у двадесетој години свога живота. У младим годинама он је стекао старческу мудрост и великом уздржљивошћу укротио и побиједио своје тијело. Хранио се само хљебом и зељем, и ништа није јео заклано и крвно. У вријеме Диоклецијана би мучен тако страшно “како никад нико од постања свијета”. Провео је двадесет осам година на мукама и по тамницама и једанаест разних мучитеља истјазаваху га и мучаху. Када га једном удараху по лицу, пљуваху и зубе му кршаху, он довикну мучитељу Доментијану: “Почаст ми чиниш, о Доментијане, а не мучиш ме, јер и Господу мојему Исусу Христу уста бијаху тако бијена и образи шамарани, па, гле, и ја недостојни сада се тога удостојих!” Када би доведен пред цара Диоклецијана у Рим, цар постави на једну страну разна оруђа за мучење а на другу дарове, одликовања, одијела, новце – све што цар може даривати, па онда рече Клименту да бира. Мученик Христов с презрењем погледа на сва блага царева, па изабра оруђа за мучење. И би мучен неисказано: комад по комад меса откидан му је с тијела, тако да су се кости бијелиле испод меса. Најзад би посјечен од војника, 312. године у цркви у Анкири, када као архијереј служаше службу Божју. Чудеса светог Климента су безбројна.

Тропар (глас 4):

Као света лоза и стабло страдања, цвијет свештени и плод богодани који увијек цвјета, даровао си се вјернима: Зато као састрадалник мученика и сапрестолник првосвештеника, моли Христа Бога да спасе душе наше.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 5 фебруар / 23. јануар.