Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Сабор Пресвете Богородице.

Други дан Божића, Црква хришћанска одаје славу и хвалу Пресветој Богоматери, која роди Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа.

Сабором се њеним назива ово празновање зато што се тога дана сабирају сви вјерни да прославе Њу, Матер Богородицу, и што се торжествено, саборно, служи у част Њену. У Охриду је од старине био обичај, да се уочи другог дана Божића вечерња служи само у Светој Богородици званој Челница. Све свештенство са народом ту је саборно прослављало Пречисту Богоматер. Спомен бекства у Мисир. Источни мудраци – звездари, поклонивши се Господу у Витлејему, упутише се по наређењу ангела другим путем за домовину своју. И Ирод опаки цар умисли поклати сву дјецу у Витлејему. Видје Бог ту намјеру Иродову, па посла  ангела Свога Јосифу. Ангел се Божији  јави Јосифу на сну и заповиједи му, да узме Младенца и Матер Његову и бјежи у Мисир. Јосиф тако и поступи. Узевши божанског Младенца и Матер Његову Пресвету, он се упути прво у Назарет (Лк. 2, 39), гдје уреди своје домаће ствари и узе собом сина свог Јакова, па онда одоше у Мисир (Мат. 2, 14). И тако се испунише ријечи пророчке: гле, Господ сједећи на облаку лаку доћи ће у Мисир ( Иса. 19,1 ). У старом Каиру и данас показују пећину, гдје је живјела света породица, а у селу Матареа, близу Каира, указују на дрво, под којим се одмараху Пресвета Богородица са Господом Исусом, као и чудотворан извор воде под тим дрветом. Проживевши неколико година у Мисиру, света породица врати се по наређењу ангела Божјег опет у Палестину. И тако се испуни друго пророчанство: из Мисира дозвах сина својега (Ос. 11, 1). Ирод бјеше умро, а на његов крвави пријесто сједе достојни му у злу син Архелај. Чувши Јосиф да Архелај царује у Јерусалиму, упути се у Галилеју, у свој град Назарет, гдје се настани у дому своме. Галилејом тада владаше други син Иродов, Ирод млађи, који бјеше нешто блажи у злу од свог брата Архелаја.

Тропар (глас 4):

Твојим рођењем Христе Боже, засија свијету свјетлост богопознања, јер се у тој свјетлости звијездом учаху они који звијездама служе, да се клањају Теби, Сунцу Правде, и да познају Тебе са висине Истока, Господе, слава Ти!

Свети Николај Велимировић, Пролог, 08. јануар /  26. децембар.