Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Светог Григорија Чудотворца и Светог Никона Радоњешког.

Ево човјека Божјега и силнога чудотворца, прозваног другим Мојсејем. Рођен од родитеља незнабожних но знатних и богатих Григорије најприје учи филозофију јелинску и мисирску, но познавши њену штурост и недовољност, обрати се учитељима хришћанским, а нарочито Оригену у Александрији, код кога се учаше неколико година и од кога прими крштење. Чист душом и тијелом он хтједе себе цијелога посветити само Христу Богу, због чега се удаљи у пустињу, гдје у мучним подвизима проведе дуго времена. Слава о њему пронесе се свуда и Федим еп. Амасијски хтједе га посветити за епископа Кесаријског. Прозорљиви Григорије опази намјеру Федимову, па се кријаше по пустињи од изасланика његових, да га не би нашли. Најзад га Федим чудним начином посвети, и Григорије мораде се примити службе архипастирске. Јавила му се Пресвета Богородица са св. Јованом Богословом, и по наредби Богородице св. Јован му предао Символ Вјере, познат под именом Григоријевим. Ко ће избројати сва чудеса овога другог Мојсеја? Заповиједао је злим дусима, заповиједао горама и водама, лијечио све муке и болести, пред гонитељима бивао невидљив, прозирао у даљини не само догађаје него и мисли људске. Скончао земни живот 270. године у дубокој старости. Када је дошао за епископа у Кесарију затекао је сав град незнабожачки, само са 17 хришћана, а када је одлазио из овог живота оставио је сав град хришћански, само са 17 незнабожаца. Зато је примио вијенац славе од Господа свога у царству небеском.

Свети Никон Радоњешки

Ученик и насљедник у игуманству св. Сергија Радоњешког. Када варвари нападоше на Русију он се мољаше Богу да отклони биједу од руског народа. Тада му се јави св. Сергије са Петром и Алексијем, упокојеним митрополитима Московским, и рече му, да не тугује, јер та навала бива по попуштењу Божјем за неко добро, но да ће она проћи, и мир се опет зацарити. Обновио манастир св. Тројице и послужио многима примјером подвижништва. Упокојио се 17. нов. 1426. год.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 30 / 17. новембар.