Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Светог Арсенија Сремца, архиепископа српског.

МУДРИ АРХИЈЕРЕЈ АРСЕНИЈЕ СВОЈУ МОЋ ЧУДЕСНУ И ДАНАС НЕ КРИЈЕ, ОН ПРИТИЧЕ БОГУ С БЛАГИМ МОЛИТВАМА, И ПОМАЖЕ ВЈЕРНИМ ХРИСТОВИМ СЛУГАМА.

Велики јерарх српске цркве и насљедник св. Саве, Арсеније бјеше родом из Срема. Још у младости замонаши се и предаде се искрено свесрдном подвигу ради спасења душе.

Но чувши за дивну личност и дјелатност Св. Саве Арсеније оде к њему у Жичу, гдје га Сава љубазно прими и уврсти у братство Жичко. Видјећи ријетке врлине у Арсенију, Сава га ускоро постави за игумана Жичке обитељи. Када Мађари навалише на земље српске, посла Сава Арсенија на југ, да тражи за архиепископију неко мјесто склонитије од Жиче. Арсеније изабра Пећ, и ту сагради манастир и цркву св. апостолима, која се доцније прозва црква Вазнесења Господњега. Пред свој други полазак за Јерусалим Сава одреди Арсенија себи за насљедника на архиепископском престолу. А када Сава при повратку умре у Трнову, Арсеније навали на краља Владислава, да пренесе тијело Савино у српску земљу. Мудро је управљао црквом 30 година и упокојио се у Господу 28. октобра 1266. године. На олтарном зиду Пећског храма стоји написано: „Господи Боже нашъ вонми, пости и благослови храмъ сей… помените же и мене грешнаго Арсенија”. Сахрањен је ту у Пећском храму.

Тропар (глас 8):

Наставниче милости, учитељу Православља, богонадахнути украсу архијереја, оче наш, јерарше Арсеније, заступниче сиромашних, ризницо милосрђа која је отворена за све: Моли Христа Бога да просвијети душе наше, да не би никада заспали на смрт.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 10. новембар / 28. октобар.