Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Свете мученике Евлимпија и Евлимпију.

БРАТ И СЕСТРА УВЕНЧАШЕ СЕ ВЕНЦИМА МУЧЕНИЧКИМ И ПРЕЂОШЕ У СВОЈУ НЕБЕСНУ СМРТНУ ДОМОВИНУ.

Били су из Никомидије. У вријеме једног страшног гоњења хришћана од цара Максимијана неки вјерни из Никомидије бјеху се склонили из града и сакрили. Млад Евлампије би послат у град да донесе хљеба.

Ушавши у град видје младић царску наредбу о гоњењу и убијању хришћана, налијепљену на зиду, насмија се тој наредби, смаче је и поцијепа. Због тога одмах би изведен пред судију. Када га судија поче савјетовати, да се одрече Христа, поче и Евлампије савјетовати судију, да се он одрече лажних идола и призна Христа као јединога живога Бога. Тада судија нареди те га тукоше дуго док га крв не обли и мучише другим љутим мукама. Чувши за мучење свога брата дјевица Евлампија дотрча, да и она заједно са братом прими муке за Христа. И она би бијена док јој крв не удари на нос и на уста. Потом их бацише у врелу смолу, па у зажарену пећ, но они силом крсног знамења и имена Христова учинише огањ безопасним. Најзад св. Евлампију одсјекоше главу, а св. Евлампија издахну прије посјечења. Још бише погубљени 200 хришћана, који повјероваше у Христа видјећи силу и чудеса св. Евлампија и сестре његове. Сви се увјенчаше вијенцима мученичким и пређоше у своју небесну бесмртну домовину.

Тропар (глас 4):

Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви вијенац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље побједише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 23 / 10. октобар.