Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Светих 20000 мученика Никомидијских.

У вријеме опаког цара Максимијана Херкула цвјеташе вјера хришћанска у Никомидији и увећаваше се из дана у дан. Једном цар бавећи се у томе граду, сазнаде о множини хришћана и напредовању цркве хришћанске, па се огорчи веома и смишљаше план, како да их све погуби. У том се приближи празник Рождества Христова и цар сазнавши да се сви хришћани о том празнику скупљају у цркву, нареди да се тога дана црква опколи и запали. Када се сви хришћани сабраше у цркву, послије пола ноћи и почеше торжествено празновање, војници окружише цркву да не пусте никога ван и царев изасланик уђе у цркву и објави хришћанима цареву заповијест да одмах или принесу жртву идолима или сви да буду сажежени.

Тада архиђакон, јуначки војник Христов, распали се ревношћу божанском, па поче храбрити народ подсјећајући вјерне на три отрока у пећи вавилонској. ,,Погледајте, браћо”, рече, ,,на жртвеник у олтару Господњем и разумите да се на њему сада за нас жртвовао Господ и Бог наш истинити; па зар ми да не положимо за Њега душе наше на мјесту овом светом!” Народ се одушеви да умре за Христа и сви који бјеху оглашени, крстише се и миропомазаше. Војници тада зажегоше цркву са свих страна, и хришћани, двадесет хиљада њих на броју, сагорјеше у пламену пјевајући славу Божију. За пет дана потом гораше црква и дим неки дизаше се из ње с опојним и дивним мирисом и нека чудна златозарна свјетлост показиваше се на том мјесту. Тако славно скончаше  многобројни људи и жене, дјевојке и дјеца и примише вијенац славе у Царству Христовом. Пострадаше и прославише се 302. године.

Тропар (глас 2):

Мученици Господњи, блажена је земља која се напила ваше крви и свето је мјесто које је примило ваша тијела: У подвигу, ђавола појбедисте и Христа са слободом проповиједасте. Њега као Благога молите да спасе душе наше.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 10. јануар / 28. децембар.